Usled boljih uslova života u razvijenim i srednje razvijenim zemljama hipovitaminoze su danas dosta retke, a njihovi uzroci su najčešće:
Slaba (nepotpuna ishrana), naročito u nekim delovima sveta,
Postojanje poremećaja resorpcije iz digestivnog trakta,
Povećane potrebe za vitaminima (rastenje, graviditet/laktacija),
Periodi oporavka nakon dugotrajnih,iscrpljujućih infekcija…
Farmakološki racionalna i opravdana primena vitamina ima za cilj:
Osiguravanje dnevnih potreba u vitaminima,
Otklanjanje eventualnih hipovitaminoza,
Lečenje izvesnih patoloških stanja, u kojima se vitamini mogu uključiti u terapiju, kao korisni lekovi.
U našim apotekama postoji izvanredan izbor preparata dijetetskih suplemenata ,pa i vitamina, u različitim farmaceutskim oblicima( čvrste dozirane forme, sirupi, kapi, tablete za žvakanje…), prilagođenih različitim populacionim grupama. O racionalnim indikacijama, specifičnim stanjima/bolestima, koje onemogućavaju/otežavaju resorpciju vitamina, pravilnoj primeni i doziranju vitamina konsultujte se sa Vašim farmaceutom.
FARMACEUTI ZU APOTEKA POŽAREVAC VAM STOJE NA RASPOLAGANJU!
Ovaj esencijalni hidrosolubilni (lako rastvorljiv u vodi) vitamin otkriven je i opisan oko 1930.godine,ali je njegova važnost uočena još početkom 16.veka,kada su lekari opisujući skorbut(bolest izazvana nedostatkom vitamina C) zapravo otkrili posledice nedostatka vitamina C. Spada u grupu vitamina lako rastvorljivih u vodi, za koje u našem organizmu ne postoje depoi, pa se sav eventualni višak izlučuje. Većina ljudi kada se pomene reč vitamin(i), prvo pomisli na sigurno najpoznatiji vitamin-vitamin C.
Kolika je važnost vitamina C?
Kakva je njegova fiziološka uloga u našem organizmu?
Da li vitamin C opravdava epitete,koji ga prate,da je on moćan faktor zaštite i odbrane?
Evo nekoliko činjenica,koje potvrdjuju veliku važnost i ulogu vitamina C.
1.Naučni dokazi govore o protektivnom efektu vitamina C na ćelije,zbog njegovog antioksidantnog delovanja, koje sprečava stvaranje slobodnih radikala(oni izazivaju oštećenje ćelija,a pojačano se stvaraju kod raznih oboljenja,usled stresa,povreda,usled pušenja ili preteranog konzumiranja alkohola,starenjem organizma…)Sprečava stvaranje opasnih jedinjenja tzv.nitrozoamina,koji nastaju u želucu i crevima,razgradnjom hrane.Njihova stalna prisutnost može na kraju dovesti i do nastanka karcinoma.
2.Vitamin C učestvuje u sintezi(izgradnji) kolagena,koji je sastavni deo kože, kostiju, hrskavica i krvnih sudova. Obezbeđivanjem dovoljnog unosa vitamina C bilo redovnom i izbalansiranom ishranom, ili putem suplementacije različitim farmaceutskim preparatima (tablete, efervescentne tablete, multivitaminske tablete i sirupi…) koža postaje zdravija, lepšeg izgleda i dobre strukture, a kosti, tetive hrskavica i krvni sudovi postaju čvršći i jači.
3.Važna je njegova uloga u biosintezi odredjenih hormona,pre svega kortikosteroida-hormona sa raznovrsnim i značajnim funkcijama u organizmu.
4.Svest o tome da vitamin C jača odbrambene snage organizma je odavno i opšte prisutna.Iako njegova uloga u sprečavanju i lečenju nazeba nije mogla biti dokazana, postoje indirektni podaci i činjenice, koji idu u prilog ovoj tezi. Za vreme trajanja infekcije tkiva ga pojačano troše, ubrzana je njegova eliminacija iz organizma. On „pomaže“našim odbrambenim ćelijama u borbi protiv mikroorganizama i ima antiinflamatorno delovanje.
5.U toku su ispitivanja o primeni vitamina C bilo u smislu prevencije i/ili lečenja Alchajmerove bolesti, kardiovaskularnih bolesti, karcinoma, oksidativnog stresa, itd.
POSEBNE POTREBE ZA VITAMINOM C
Trudnicama i dojiljama potrebno je do 50% više vitamina C dnevno u odnosu na uobičajeni dnevni unos, a osobama obolelim od šećerne bolesti i do 30%. Pušači imaju hronični nedostatak ovog vitamina,koji se kod njih troši za neutralizaciju otrovnih supstancija iz dima cigarete. Takođe,kod osoba izloženih velikim psihofizičkim naporima (sportisti, studenti, fizički radnici), potreban je veći dnevni unos. U stanjima oporavka nakon dugotrajnih, iscrpljujućih infekcija ,ili postoperativno (dokazano je da vitamin C ubrzava zarastanje rana) potrebe za vitaminom C rastu. Stare osobe, koje se hrane neredovno i ne unose sveže namirnice izložene su hroničnom nedostatku vitamina C i blažim oblicima hipovitaminoze C. Tada treba svakako preporučiti vitamin C kao lek ili profilaksu. Profilaktičke doze su 50-100 mg/dan, uobičajena doza iznosi oko 200 mg/dan ,a terapijske doze idu do 500 mg/dan.
MOGU LI VISOKE DOZE VITAMINA C BITI ŠTETNE?
Podeljena su mišljenja o tome,da li visoke doze ovog vitamina mogu imati štetno dejstvo. Generalno,vitamin C se dobro podnosi. Mega doze(reda veličine nekoliko grama),koje se nekada koriste za zakišeljavanje mokraće, kada je to potrebno, mogu izazvati mučninu, proliv,grčeve u trbuhu i ponekad stvaranje bubrežnih oksalatnih kamenaca.Vitamin C povećava apsorpciju gvoždja,pa se ovaj njegov efekat koristi u terapijske svrhe,uz odgovarajući oprez.
Vitamin C se jedino ne sme koristiti u pojedinim retkim slučajevima,npr.kod osoba, koje imaju deficit enzima glukozo-6-fosfat-dehidrogenaze ili u anemiji srpastih ćelija.
SADRŽAJ VITAMINA C U POJEDINIM NAMIRNICAMA
NAMIRNICA C VITAMIN( mg/100 gr.namirnica)
Šipak 1000
Crna ribizla 450
Peršun 160
Paprika 139
Zeleni kupus 110
Kivi 80
Jagoda 57
Narandža 50
Paradajz 19
Jabuka 9
Na osnovu iznetih podataka i činjenica jasna je ogromna uloga vitamina C u našem organizmu i značaj zadovoljavanja dnevnih potreba za ovim vitaminom.Neka sadašnja i/ili buduća naučna istraživanja možda mogu da otkriju još neslućene funkcije vitamina C-„moćnog faktora zaštite i odbrane“.Na kraju pomenimo još jednu zanimljivost, vezanu za popularnost vitamina C: Slavni naučnik,biohemičar i nobelovac LINUS PAULING(zajedno sa COREY-jem otkrio strukturu peptidne veze i odredio trodimenzionalnu strukturu proteina) bio je veliki pobornik korišćenja vitamina C,a svoju dugovečnost(preko 90 god.) pripisivao je upravo uzimanju većih dnevnih količina ovog vitamina.
Šinik Aleksandar,
dipl.farm.specijalista farmaceutske zdravstvene zaštite
Nesanica je najzastupljenija zdravstvena tegoba stanovnika Srbije. O njoj govorimo, ako postoji:
– produženo vreme uspavljivanja( preko 30 minuta),
– budnosttokom noći, u trajanju dužem od 30 minuta,
–smanjenje dužine totalnog snana manje od 6-6,5 sati.
Treba pokušati sa primenom određenih pravila, prilikom procesa uspavljivanja, čime se može postići dobar kvalitet sna:
– ne „dremati“ tokom dana,
– nekoliko sati pre odlaska na spavanje ne konzumirati alkoholne i stimulativne napitke( čaj, kafa, koka-kola, „energetski“ sokovi),
– ići u krevet samo onda, kada ste zaista pospani i po mogućstvu uvek u isto vreme,
– ukloniti sve izvore zvuka i svetlosti u sobi u kojoj se spava,
– naporne umne i fizičke aktivnosti završiti više sati pre planiranog odlaska na spavanje,
– truditi se po mogućstvu, da se uvek ustaje u približno isto vreme.
U blažim slučajevima nesanice, anksioznosti, uznemirenosti, ako primena prethodnih pravila ne donese željene efekte, može se pokušati sa korišćenjem biljnih preparata( biljne aktivne supstancije iz „valerijane“,Valeriana officinalis L .,Valerianaceae), koji mogu ponekad da budu dobra alternativa farmakološkimmerama.
Neke od prednosti ovih OTC preparata u odnosu na lekove bili bi:
– aktivne supstancije iz biljnih preparata imaju opuštajuće, umirujuće i uspavljujuće dejstvo,
– karakteristična neželjena dejstva preparata, koji se koriste u terapiji
nesanice(umor u toku dana, opasnost od navikavanja) uglavnom se ne očekuju
od biljnih lekova,
– oni poboljšavaju trajanje i kvalitet sna,olakšavaju uspavljivanje, uspostavljajući pritom prirodan ritam spavanja.
Šinik Aleksandar,
dipl.farm., spec. farmaceutske zdravstvene zaštite
Sezona godišnjih odmora je počela. Dok se nestrpljivo iščekuje datum polaska, evo nekoliko saveta o tome šta bi trebalo da ponesete sa sobom. Bez obzira na to gde putujete postoje stvari koje su obavezni deo putne apoteke, da nam neke nepredviđene situacije, poput povišene telesne temperature, dijareje, mučnine, alergije i slično, ne bi pokvarile ceo odmor.
U putnoj apoteci se treba naći lekovi za otklanjanje bolova i snižavanja povišene telesne temperature – analgetici i antipiretici, kao što su paracetamol i ibuprofen.
Zatim, neki od važnijih lekova kao što su probiotici, lekovi protiv mučnine i povraćanja i elektroliti. Kako su u letnjim mesecima česte viroze koje uzrokuju dijareju, pa su za obnovu crevne flore obavezni probiotici, osim kod dijareje, koriste se i kod zatvore i nadutosti. Ukoliko se putuje na neku egzotičnu destinaciju, preporuka je da se probiotik počne koristiti i nekoliko dana pre polaska na put.
Korišćenje elektroliti savetuje se u slučajevima dehidratacije tokom dijareje, povraćanja, visoke temperature, gde se iz organizma, pored tečnosti, gube i soli, koje je neophodno nadoknaditi. Gubitak tečnosti se nadoknađuje uzimanjem elektrolitnog rastvora kupljenog u apoteci i pojačanog unosa tečnosti.
Kako bi se koži obezbedila kvalitetna zaštita od sunca, preporučuju se kreme i losione za sunčanje sa visokim zaštitnim faktorom, koji bi trebalo biti neizostavni deo svake putne apoteke.
Koži treba obezbediti vrhunsku zaštitu od sunca, što podrazumeva prevenciju hroničnih oštećenja i fotostarenja. Proizvođači medicinske kozmetike kreirali su sun formule za osetljivu i dečiju kožu sa atopijskim dermatitom, ali i tonirane kreme za kožu lica odraslih sklonu hiperpigmentacijama, aknama i za prevenciju nemelanomskih tumora kože, kreme za kožu oštećenu opekotinama od sunca ili kreme za negu kože posle sunčanja – na bazi su pantenola, aloe, kamilice, sa antioksidantima i regenerišu i hladi kožu.
Osim toga, treba poneti i lekove protiv alergija (antihistaminici u obliku tablet ili krema), prvu pomoć (gaza, zavoj, jod, hidrogen 3%,…), sredstva za zaštitu od ujeda komaraca i drugih insekata, kapi ili sprej za nos, toplomer, vlažne maramice, sredstvo za dezinfekciju ruku… Putna apoteka se uvek može još nečim dopuniti u zavisnosti u koje doba godine se ide na odmor, starosti osobe koja putuje i slično.
Još neki od korisnih saveta su da prilikom pakovanja putne apoteke obavezno proveriti rok trajanja svega što se nosi. Sve lekove nositi u originalnim kutijama sa uputstvom za primenu i obezbediti lekove u prevozu, zaštiti ih od kvašenja, lomljenja, gnječenja i toplote.
Pacijenti sa hroničnom terapijom ne smeju je naglo prekidati.
Obavezno poneti zdravstvenu legitimaciju i ako se putuje u neku stranu zemlju, preporuka je da na put ne idete bez putnog zdravstvenog osiguranja.
Srećan put i lep provod, a Apotekarska ustanova Požarevac je uvek otvorena, uvek savremena za vas!
Popust na Eucerin proizvode u državnim apotekama u Požarevcu i Petrovcu na Mlavi
Cilj kvalitetnog i uspešnog lečenja je izabrati najefikasniji i najbezbedniji lek, sa najmanje neželjenih dejstava, prema postavljenoj dijagnozi i opštem stanju pacijenata. Lekari i farmaceuti moraju dobro poznavati i prepoznavati neželjena dejstva i tada je primena lekova bezbednija, a rizik oštećenja zdravlja zbog ozbiljnih neželjenih i toksičnih efekata je minimalan.
Svake godine u svetu se proizvede desetak novih medikamenata s potpuno novim mehanizmima delovanja, a na putu od fabrike do apoteke svaki prolazi višegodišnju laboratotijsku i kliničku proveru. Pri prvoj registraciji novog leka procena njegove efikasnosti i bezbednosti zasniva se na kontrolisanim kliničkim istraživanjima na nekoliko hiljada ljudi. Pa ipak, ma koliko ta ispitivanja bila opsežna,ne mogu se sa sigurnošću predvideti sva nepovolna dejstva…
Zašto nastaju neželjena dejstva lekova ?
Do sada nije pronađen nijedan lek za koji se može reci da je u potpunosti bezbedan. Neželjena dejstva uglavnom proizilaze iz njegovih osobina, opisana su u upustvu koje prati lek i mogu se izbeći ili umanjiti. Najčešće nastaju zbog nepridržavanja preporuka i neodgovarajuće kombinacije lekova a ispoljavaju se stomačnim tegobama, alergijom, vrtoglavicom, anemijom pa i mnogo težim reakcijama kao što su krvarenja, oštećenje jetre, srca i bubrega .
Neželjena dejstva ili neželjena reakcija je svaka štetna i nenamerno izazvana reakcija na lek koja se pojavila pri primeni uobičajene doze leka.
Po mehanizmu nastanka neželjena dejstva mogu biti:
neželjena dejstva koja proizilaze iz terapijskog delovanja leka, ispoljavaju se često,i po pravilu su dozno zavisna,(češća su i ozbiljnija pri primeni većih doza), vremenski su povezana sa primenom leka. Gastrična iritacija kod aspirina, bronho spazam kod propranolola.
neželjena dejstva leka koja predstavljaju neuobičajenu reakciju (interakciju) organizama i leka. Manifestuju se kao :
a)alergijske i
b) autoimmune reakcije
a)karakteristične alergijske reakcije na lekove su sledeće:različite kožne promene, rinitis, konjuktivitis i ozbiljne reakcije kao što su anafilaktički šok, serumska bolest, hemolitička anemija i hepatitis.Nisu dozno zavisne.
statistički efekti –učestalije ispoljavanje nekog oboljenja kod osoba koje koriste odredjeni lek, nego kod osoba koje ne koriste taj lek. Oralni kontraceptivi posle visegodišnje primene dovode do tromboembolije i antidepresivi do opadanja kose.
Na pojavu neželjenih efekata mogu uticati i individualne razlike u metabolizmu lekova. Mnogi bolesnici istovremeno koriste više lekova koji pojedinačno ne stvaraju tegobe ali uzeti zajedno mogu da izazovu neželjena dejstva.Događa se da bolesnik ima dve bolesti koje zahtevaju lečenje različitih specijalista. Ukoliko ih bolenik ne obavesti o svim dijagnozama i lekovima koje uzima, moguće je da od jednog lekara dobije lek koji potire dejstvo drugog. U takvoj terapijskoj kombinaciji bolesnik s pravom tvrdi da mu neki lek nije pomogao, ili da je izazavo smetnje.
Nepovoljnih kombinacija lekova je mnogo. Dijabetičar koji, recimo koristi insulin ne bi trebalo da uzima i beta-blokatore, lekove za sniženje krvnog pritiska i srčanu aritmiju, jer će njime prikriti upo zoravajuće znake hipoglikemije(drhtavicu, bledilo, preznojavanje, lupanje srca) i tako ce sprečiti njeno blagovremeno regulisanje. U tom stanju može da padne u komu ,a da se ne zna razlog. Takav ishod se može sprečiti ako se umesto beta-blokatora primeni ACE-inhibitor.
Veliki broj lekova u kombinaciji sa antikoagulansima(lekovima protiv zgrušavanja krvi) mogu da izazovu krvarenja opasna po život. Antikoagulanse ne treba kombinovati sa lekovima iz grupe antireumatika i analgetika,kao što su aspirin, diklofenak, ibuprofen.
Opasnosti su izloženi i bolesnici koji uzimaju lekove za lečenje srčanih aritmija, a treba da se podvrgnu hiruškoj intervenciji pod lokalnom anestezijom. Anestetik pojačava efekte tih lekova i zato bolesnik treba da obavesti zubnog lekara ili hirurga di ih uzima.
Istovremena primena polusintetskih penicilina(ampicilina) i tetraciklina sa oralnim kontraceptivnim sredstvima, moze smanjiti kontraceptivni efekat i dovesti do neželjene trudnoce.
Informacije o bezbednosti lekova moraju se zasnivati isključivo na naučnim činjenicama i (u sredstvima javnog informisanja) prikazati objektivno, tačno i na odmeren način.