Циљ квалитетног и успешног лечења је изабрати најефикаснији и најбезбеднији лек, са најмање нежељених дејстава, према постављеној дијагнози и општем стању пацијената. Лекари и фармацеути морају добро познавати и препознавати нежељена дејства и тада је примена лекова безбеднија, а ризик оштећења здравља због озбиљних нежељених и токсичних ефеката је минималан.

Сваке године у свету се произведе десетак нових медикамената с потпуно новим механизмима деловања, а на путу од фабрике до апотеке сваки пролази вишегодишњу лаборатотијску и клиничку проверу. При првој регистрацији новог лека процена његове ефикасности и безбедности заснива се на контролисаним клиничким истраживањима на неколико хиљада људи. Па ипак, ма колико та испитивања била опсежна,не могу се са сигурношћу предвидети сва неповолна дејства…

Зашто настају нежељена дејства лекова ?

До сада није пронађен ниједан лек за који се може реци да је у потпуности безбедан. Нежељена дејства углавном произилазе из његових особина, описана су у упуству које прати лек и могу се избећи или умањити. Најчешће настају због непридржавања препорука и неодговарајуће комбинације лекова а испољавају се стомачним тегобама, алергијом, вртоглавицом, анемијом па и много тежим реакцијама као што су крварења, оштећење јетре, срца и бубрега .

Нежељена дејства или нежељена реакција је свака штетна и ненамерно изазвана реакција на лек која се појавила при примени уобичајене дозе лека.

По механизму настанка нежељена дејства могу бити:

  1. нежељена дејства која произилазе из терапијског деловања лека, испољавају се често,и по правилу су дозно зависна,(чешћа су и озбиљнија при примени већих доза), временски су повезана са применом лека. Гастрична иритација код аспирина, бронхо спазам код пропранолола.
  2. нежељена дејства лека која представљају неуобичајену реакцију (интеракцију) организама и лека. Манифестују се као :
    а)алергијске и
    б) аутоиммуне реакције
    а)карактеристичне алергијске реакције на лекове су следеће:различите кожне промене, ринитис, коњуктивитис и озбиљне реакције као што су анафилактички шок, серумска болест, хемолитичка анемија и хепатитис.Нису дозно зависне.
  3. статистички ефекти –учесталије испољавање неког обољења код особа које користе одредјени лек, него код особа које не користе тај лек. Орални контрацептиви после висегодишње примене доводе до тромбоемболије и антидепресиви до опадања косе.

На појаву нежељених ефеката могу утицати и индивидуалне разлике у метаболизму лекова. Многи болесници истовремено користе више лекова који појединачно не стварају тегобе али узети заједно могу да изазову нежељена дејства.Догађа се да болесник има две болести које захтевају лечење различитих специјалиста. Уколико их боленик не обавести о свим дијагнозама и лековима које узима, могуће је да од једног лекара добије лек који потире дејство другог. У таквој терапијској комбинацији болесник с правом тврди да му неки лек није помогао, или да је изазаво сметње.

Неповољних комбинација лекова је много. Дијабетичар који, рецимо користи инсулин не би требало да узима и бета-блокаторе, лекове за снижење крвног притиска и срчану аритмију, јер ће њиме прикрити упо зоравајуће знаке хипогликемије(дрхтавицу, бледило, презнојавање, лупање срца) и тако це спречити њено благовремено регулисање. У том стању може да падне у кому ,а да се не зна разлог. Такав исход се може спречити ако се уместо бета-блокатора примени АЦЕ-инхибитор.

Велики број лекова у комбинацији са антикоагулансима(лековима против згрушавања крви) могу да изазову крварења опасна по живот. Антикоагулансе не треба комбиновати са лековима из групе антиреуматика и аналгетика,као што су аспирин, диклофенак, ибупрофен.

Опасности су изложени и болесници који узимају лекове за лечење срчаних аритмија, а треба да се подвргну хирушкој интервенцији под локалном анестезијом. Анестетик појачава ефекте тих лекова и зато болесник треба да обавести зубног лекара или хирурга ди их узима.

Истовремена примена полусинтетских пеницилина(ампицилина) и тетрациклина са оралним контрацептивним средствима, мозе смањити контрацептивни ефекат и довести до нежељене трудноце.

Информације о безбедности лекова морају се заснивати искључиво на научним чињеницама и (у средствима јавног информисања) приказати објективно, тачно и на одмерен начин.

Преузимање