Apotekarska ustanova Požarevac realizuje još jednu akciju, od danas, 01.09. do 30.09.2023 lek ANBOL KARDIO 30×100 mg u svim apotekama Apotekarske ustanove Požarevac možete kupiti po maloprodajnom cenom od 180,00 dinara.
Od 01.09. do 30.09.2023 samo 180 din.
Apotekarska ustanova Požarevac realizuje još jednu akciju, od
lek ANBOL KARDIO 30×100 mg u svim apotekama Apotekarske ustanove Požarevac
možete kupiti po maloprodajnom cenom od 180,00 dinara.
Foto: https://galenika.rs/anbol-cardio/
Apotekarska ustanova Požarevac je čuvar tradicije državnog apotekarstva, ali i čuvar zdravlja građana Braničevskog okruga.
31.08., 01.09. i 02.09.2023., u centru Požarevca, od 18.30 do 21h, radnici naše ustanove će besplatno meriti krvni pritisak i davati stručne savete građanima.
Apotekarska ustanova Požarevac, uvek otvorena, uvek savremena!
U septembru smo spremili jednu lepu aktivnost – Mesec masne kože!
Mehanizam akcije: Tokom meseca masne kože, Eucerin poklanja 20% popusta za kupovinu preparata iz linija za masnu kožu – Dermo Pure u apotekama Aeskulap i Petrovac 1.
.
Akcija traje od 1.9. -30.9.2023. godine
Šinik Aleksandar, dipl.farm,spec.
Farmakoinformativni centar
AU Požarevac
U modernoj farmakologiji praktično jedini opšte prihvaćeni anksiolitički lekovi su benzodiazepini. Anksiolitičko dejstvo označava suzbijanje anksioznosti(teskoba, psihička napetost, strah),uz malo(nimalo) sedacije, odnosno pospanosti. Anksiolitički efekat benzodiazepina posledica je vezivanja leka za tzv.benzodiazepinske receptore u strukturama limbičkog sistema, usled čega dolazi do blagog pojačanja aktivnosti osnovnog inhibitornog neurotransmitera u CNS-u-GABA.
Kao posledica ove farmakološke akcije benzodiazepina prilikom primene terapijskih doza razvijaju se sledeći efekti:smanjenje straha i napetosti (antianksiozni efekat), blaga relaksacija skeletnih mišića i anterogradna amnezija (nesposobnost sećanja dogadjaja, koji su se zbili, dok traje dejstvo leka). Ponekad je vrlo teško razgraničiti ono što se naziva antianksiozni efekat od sedacije. Benzodiazepini takodje ostvaruju i antikonvulzivni efekat, a u rangu terapijskih doza mogu da deluju i hipnotički.
U farmakokinetičkom smislu mogu se podeliti na:
– lekove sa kratkim dejstvom(midazolam, triazolam),
– lekove sa srednje dugim dejstvom(lorazepam),
– lekove sa dugim dejstvom(prazepam, diazepam…).
Ako su ostvareni povoljni uslovi, benzodiazepini olakšavaju uvodjenje u san.Najčešće se koriste oni sa kraćim biološkim poluvremenom(lorazepam), jer imaju preimućstvo tako što osiguravaju hipnotički efekat, ali ostavljaju dnevnu kognitivnu sposobnost neoštećenu.
Ovi lekovi takodje imaju prednost kod starijih pacijenata, kod kojih se benzodiazepini sa sporijom eliminacijom iz organizma mogu kumulirati.Medjutim, kod osoba sa izraženom anksioznošću u toku dana poželjna je primena ovih lekova sa dužim biološkim poluvremenom, npr. diazepama.Velika „popularnost“ i velika upotreba ovih lekova proističe iz činjenice da su to relativno bezbedni lekovi, širokih granica sigurnosti, male toksičnosti, pa su i njihovi neželjeni efekti relativno retki.Najčešći neželjeni efekt ovih lekova je prekomerna sedacija.
Trajanje terapije benzodiazepinima treba ograničiti na kratke kure od nekoliko nedelja do tri meseca.Duže trajanje terapije treba izbegavati, ako ne postoje posebni razlozi za ovakvu vrstu primene, kao npr. panična stanja, fobije, jer često dolazi do razvoja zavisnosti.Prekid terapije ovim lekovima mora biti postepen, jer nagli prekid može izazvati konfuzna stanja, konvulzije i delirijum.
Zavisnost od ovih lekova je moguća i česta.Daleko češće se javlja ukoliko se koriste benzodiazepini kratkog dejstva(lorazepam).Posle nekoliko dana/nedelja po prestanku uzimanaja leka mogu da se jave nesanica, anksioznost, znojenje, a kako ove tegobe liče na simptome zbog kojih se lek i uzima, to može da navede pacijenta na samovoljno povećanje doze.Tada postoji realna šansa da se razvije zavisnost od leka.
Činjenica je da zbog povoljnog profila neželjenih efekata ovih lekova postoji „olak“ odnos prema njihovoj upotrebi.U zapadnim zemljama potrošnja ovih lekova je u stagnaciji, dok u našoj zemlji se beleži rast potrošnje.
Interakcije ovih lekova su moguće sa antidepresivima, sa nekim antihistaminicima i antihipertenzivima, kao i aditivni efekti sa antikonvulzivima.Najopasnija je interakcija ovih lekova sa alkoholom.Uznemirena osoba pod dejstvom alkohola ne sme se smirivati ovim lekovima i obratno, osoba, koja je na terapiji benzodiazepinima ne sme koristiti alkohol.
Apsolutna kontraindikacija za primenu benzodiazepina je miastenija gravis.
Pored veoma kratkih kura za lečenje nesanice, ostale indikacije obuhvataju anksiozna stanja(period žalosti u porodici, stres…), panično-fobični sindrom, apstinencijalni sindrom, koji se javlja u toku lečenja zavisnosti od alkohola i drugih lekova.
Ključne reči: benzodiazepini, benzodiazepinski receptor, GABA, anksiolitički efekat.
LITERATURA
Vitamini „B-grupe“ predstavljaju kompleks vitamina, neophodnih za normalno funkcionisanje organizma. U ovu grupu vitamina spadaju vitamini: B1, B2, B3, B5, B6, B7, B9, B12, B13, B15, B17. Razmotrimo ukratko neke najznačajnije fiziološke uloge ovog kompleksa i pokušajmo da „zavirimo“ u buduća polja njihove primene.
Od ključne je važnosti u procesima kojima telo izdvaja energiju iz ugljenih hidrata, takođe je blagi diuretik, što ga čini „čuvarom“ bubrega i prostate. B1 je prvi izolovani i identifikovani vitamin B, zadužen za održavanje zdravog apetita. U namirnicama ga najviše ima u neobrađenim žitaricama, jezgrovitim plodovima i mahunastom povrću. U toku su ispitivanja o poboljšanju oštrine uma, kod žena, koje su uzimale 50 mg/dan ovog vitamina.
Pomaže organizmu da koristi proteine i ugljene hidrate i štiti sluzokožu tzv.“vlažnih površina “(oči, zidoviusana, nos, grlo, vagina i završni deo debelog creva). Njegov nedostatak utiče na promene u sluzokoži, te uzrokuje zapaljenja jezika, očiju, crevne poremećaje, malokrvnost, zaostajanje u rastu i razvoju.
kao komponenta enzima, koji prenosi kiseonik do telesnih tkiva, stvara zdrav apetit i učestvuje u varenju ugljenih hidrata i masti.
Najviše ga ima u mesu, ribi, pasulju i celim zrnama žitarica
obuhvata više jedinjenja, a neophodan je za dobijanje energije i hranljivih sastojaka iz hrane i ima važnu ulogu u uklanjanju viška homocisteina, materije iz krvi, koja je, izgleda na neki način povezana sa bržim izumiranjem moždanih ćelija. Najbolji izvori ovog vitamina su džigerica, piletina, jagnjetina, soja, krompir, pasulj, riba i tamnozeleno povrće. Njegov nedostatak izaziva kožna oboljenja i nervne poremećaje.
je neophodan za sintezu masnih kiselina i aminokiselina, koje omogućavaju rast, a izgleda da može sprečiti stvaranje masnih naslaga, koje mogu ometati pravilnu funkciju jetre i bubrega.
Osnovni hranljivi sastojak ljudi i životinja. Jako je bitan za normalan rast i zarastanje rana. Trudnicama je neophodan u većim količinama, a pokazalo se da određena doza folne kiseline umnogome smanjuje rizik od defekta kičmene moždine ploda. Preporučeni dnevni unos vitamina B9 je za odrasle 400 µg, dok je za trudnice potrebno 800 µg.
„čuva“ crvena krvna zrnca, tako što štiti mijelin-masnu materiju, koja oblaže nerve i omogućava im razmenu električnih impulsa, odnosno komunikaciju. Ima zaštitnu ulogu od tumora, pre svega onih oblika, koji nastaju usled pušenja. U svojoj strukturi sadrži mineral kobalt, što ga čini jedinstvenim, po složenosti hemijske „građe“, među svim vitaminima. Odlični izvori ovog vitamina su meso, ribe, mlečni proizvodi i jaja.
Sigurno je da dobrom, raznovrsnom i izbalansiranom ishranom treba obezbediti optimalan dnevni unos hranljivih materija, pa i vitamina B-grupe. Međutim, u određenim stanjima, kada je unos hranljivih materija nedovoljan/neadekvatan postoji potreba za suplementacijom, putem različitih preparata.
Iz svega navedenog proističe ogroman nutritivni značaj vitamina B-kompleksa, koji sledi iz bitnih fizioloških funkcija organizma, u koje su oni direktno ili indirektno uključeni. Potpuno je jasno da vitamini nisu“ tonici“ i u te svrhe sigurno se i ne propisuju. U stanjima nakon dugotrajnih, iscrpljujućih infekcija, kada postoji smanjen dnevni unos ovih vitamina, ili poremećaj njihove resorpcije(iskorišćenja), u graviditetu i laktaciji, opravdana je farmakološka primena vitamina B- GRUPE. Alkoholizam, takođe predstavlja važnu i opravdanu indikaciju za primenu ovih vitamina.
Pred nama je sigurno intenzivan period istraživanja mogućnosti primene ovih supstancija. Možda najviše uzbuđuje podatak da je demencija kod obolelih od Alchajmerove bolesti usporena za 30-50%, kod onih pacijenata, koji su dobijali visoke doze vitamina B6 i B12, kao dodatak prehrani(studija“Ohsvord prodžekt“). Saznanje da je reč o vitaminima, a ne lekovima, obezbedilo bi široko dostupnu i jeftinu terapiju, a prevencija bolesti bi mogla otpočeti već pri blagom stepenu kognitivnog oštećenja mozga, odnosno, početnom stadijumu demencije. Rezultati ovog istraživanja, koji su premašili sva očekivanja, revolucionarni su, pre svega zbog preventive, jer bi se adekvatnom primenom B6 i B12 vitamina mozak mogao unapred zaštititi od propadanja.
Nedavno je utvrđeno, da vitamin B12 ima značajnih antitumorskih efekata, a intenzivno se proučavaju njegove potencijalne farmakološke „akcije“ u centralnom nervnom sistemu, sa posebnim osvrtom na procese koncentracije, pamćenja i ravnoteže.
O racionalnim indikacijama, pravilnoj primeni i doziranju, specifičnim stanjima ,koja otežavaju/smanjuju resorpciju vitamina konsultujte se sa Vašim farmaceutom.
Šinik Aleksandar, dipl.farm.spec.
Farmakoinformativni centar ZU Apoteka Požarevac
Imunitet u biološkoj terminologiji, predstavlja sposobnost organizma da se bori od napada stranih mikroorganizama (virusa, bakterija, gljivica, parazita), njihovih hemijskih supstancija (toksina), kao i sopstvenih izmenjenih (npr. tumorskih) i istrošenih ćelija.
Postoje dva osnovna tipa imuniteta:
Urođeni imunitet(prirodni, nativni), čija se funkcija ogleda u učestvovanju u ranoj fazi odbrane od infekcija, uvek postoji u zdravih osoba, sprečava ulazak mikroorganizama i brzo eliminiše one, koji su dospeli u tkiva domaćina i
stečeni imunitet, koji se razvija sporije i učestvuje u kasnijoj fazi odbrane od infekcije i pokreće se kada mikroorganizmi i/ili njihovi produkti dospeju do limfnih organa. Za potrebe finijih analiza stečeni imunitet može se podeliti na humoralni i celularni(ćelijski) imunitet. Opšte je prihvaćen stav da pojedine materije mogu „ojačati“ naš imunitet, odnosno odbrambene snage organizma. Pomenimo samo neke od njih, iz bogate lepeze imunostimulatora, supstancija koje pojačavaju naš imunitet
VITAMINI i MINERALI– stimulišu metaboličke procese, omogućuju oslobađanje energije, pokreću biološke funkcije. Od davnina je poznata uloga vitamina C u stanjima infekcije i bolesti. Iako njegova uloga u sprečavanju i lečenju nazeba nije mogla biti eksperimentalno dokazana, postoje indirektni podaci i činjenice, koji idu u prilog ovoj tezi. Za vreme trajanja infekcije, tkiva ga pojačano troše, on „pomaže“ našim odbrambenim snagama u borbi protiv mikroorganizama i ima antiinflamatorno delovanje. Kompleks vitamina B grupe je takođe blagotvoran u stanjima nakon oporavka od težih infekcija i u periodu iscrpljenosti organizma. Cink je uključen u veliki broj fizioloških funkcija, a značajno dejstvo ima i na imuni sistem. U velikom broju preparata nalazi se zajedno sa vitaminom C, gde deluje sinergistički.
ANTIOKSIDANSI – dugi niz godina vlada mišljenje da mnoge teške bolesti( neki maligni tumori, neurodegenerativna oboljenja…) nastaju kao posledica oštećenja bioloških struktura visoko reaktivnim „slobodnim radikalima“. Iako slobodni radikali ne moraju nužno i biti štetni, ipak u našem prirodnom „antioksidativnom sistemu“, koji štiti naše ćelije, učestvuju vitamini A,C,E, koenzim Q , minerali(cink, selen, bakar) i još neke supstancije. Stoga je opravdan, naravno uz preporuku zdravstvenih stručnjaka odgovarajući doziran unos preparata, koji sadrže ove materije.
OMEGA – 3 – KISELINE – neke od masnih kiselina, organizam ne može sam stvoriti, pa se moraju unositi hranom, otuda i potiče naziv za njih esencijalne masne kiseline(„vitamin F“). One su gradivni elementi ćelijskih membrana, a dokazano je i da imaju ulogu u smanjenju upalnih reakcija.
PROBIOTICI – predstavljaju suplemente(dodatke hrani), koji sadrže „prijateljske“ bakterije, koje su vrlo bitne za održavanje ravnoteže u mikroflori našeg digestivnog sistema. Svima nam je dobro poznata krilatica „ uz svaki antibiotik uzmite i probiotik“. Naime, poznato je da antimikrobne supstancije, npr. antibiotici, pored svog neosporno korisnog dejstva na eliminaciju patogenih bakterija, uništavaju i one „dobre“. Svakako da je racionalna i terapijski opravdana primena probiotika, da bi se sanirala eventualna dijareja, nastala usled primene antibiotika. U probiotskim farmaceutskim preparatima obično se nalazi kombinacija različitih sojeva bakterija, čime se praktično „imitira“ naša endogena flora.
GLUKANI – polisaharidi, produkti gljiva, koji imaju sposobnost stimulacije imunosistema. Brojne naučne studije potvrdile su terapijske efekte na imuni sistem ovih supstancija, ali su još u toku razmatranja o doziranju ovih preparata, kao i o dužini trajanja terapije.
MED i proizvodi od meda ( propolis, matična mleč), sprečavaju „in vitro“ rast bakterija i virusa, a u organizmu podstiču stvaranje ćelija imunog sistema i „antitela“. Matična mleč ima bakteriostatska i baktericidna dejstva. Danas postoji zaista veliki broj ovih preparata u različitim farmaceutskim oblicima.
Lekovite biljke – Echinacea,Aloe vera,Zeleni čaj, Alga spirulina, Noni(sok), Acai(grozdovi), Acerola, Aronija. Echinaceaje sigurno najpoznatiji i najispitivaniji imunostimulator, ima antivirusno, antibakterijsko i antifugalno delovanje. Korisna je kod hroničnih infekcija, pospešuje zaceljivanje i ima antiupalno delovanje.
Šinik Aleksandar, dipl. farm,
specijalista farmaceutske zdravstvene zaštite,
Farmakoinformativni centar, ZU Apoteka Požarevac
1. Jesti raznovrsnu hranu,
2.Održavati optimalnu težinu,
3.Smanjiti unošenje zasićenih masnih kiselina (masti životinjskog porekla),
4.Povećati unos polinezasićenih masnih kiselina (gi – prečišćeni puter,nerafinisana hladno ceđena ulja, puteri od semenki – kikiriki, suncokret, susam, badem, lešnik, golica-bundeva),
5.Smanjiti unos holesterola (svinjska mast, masne vrste mesa, masni sirevi, jaja),
6.Povećati unos složenih ugljenih hidrata i dijetnih vlakana (povrće, voće, integralne žitarice),
7.Redovno unošenje tečnosti: voda, čajevi, prirodni sokovi,
8.Smanjiti unošenje šećera, naročito belog rafinisanog, zameniti ga medom i malteksom.
9. Smanjiti unos soli, posebno stone kuhinjske.
10.Smanjiti i izbegavati unos kafe, alkohola i duvana.
Šinik Aleksandar,
Farmakoinformativni centar,
ZU Apoteka Požarevac
Usled boljih uslova života u razvijenim i srednje razvijenim zemljama hipovitaminoze su danas dosta retke, a njihovi uzroci su najčešće:
Farmakološki racionalna i opravdana primena vitamina ima za cilj:
U našim apotekama postoji izvanredan izbor preparata dijetetskih suplemenata ,pa i vitamina, u različitim farmaceutskim oblicima( čvrste dozirane forme, sirupi, kapi, tablete za žvakanje…), prilagođenih različitim populacionim grupama. O racionalnim indikacijama, specifičnim stanjima/bolestima, koje onemogućavaju/otežavaju resorpciju vitamina, pravilnoj primeni i doziranju vitamina konsultujte se sa Vašim farmaceutom.
FARMACEUTI ZU APOTEKA POŽAREVAC VAM STOJE NA RASPOLAGANJU!
Šinik Aleksandar, spec.farm,
Farmakoinformativni Centar AU Požarevac
Ovaj esencijalni hidrosolubilni (lako rastvorljiv u vodi) vitamin otkriven je i opisan oko 1930.godine,ali je njegova važnost uočena još početkom 16.veka,kada su lekari opisujući skorbut(bolest izazvana nedostatkom vitamina C) zapravo otkrili posledice nedostatka vitamina C. Spada u grupu vitamina lako rastvorljivih u vodi, za koje u našem organizmu ne postoje depoi, pa se sav eventualni višak izlučuje. Većina ljudi kada se pomene reč vitamin(i), prvo pomisli na sigurno najpoznatiji vitamin-vitamin C.
Kolika je važnost vitamina C?
Kakva je njegova fiziološka uloga u našem organizmu?
Da li vitamin C opravdava epitete,koji ga prate,da je on moćan faktor zaštite i odbrane?
Evo nekoliko činjenica,koje potvrdjuju veliku važnost i ulogu vitamina C.
1.Naučni dokazi govore o protektivnom efektu vitamina C na ćelije,zbog njegovog antioksidantnog delovanja, koje sprečava stvaranje slobodnih radikala(oni izazivaju oštećenje ćelija,a pojačano se stvaraju kod raznih oboljenja,usled stresa,povreda,usled pušenja ili preteranog konzumiranja alkohola,starenjem organizma…)Sprečava stvaranje opasnih jedinjenja tzv.nitrozoamina,koji nastaju u želucu i crevima,razgradnjom hrane.Njihova stalna prisutnost može na kraju dovesti i do nastanka karcinoma.
2.Vitamin C učestvuje u sintezi(izgradnji) kolagena,koji je sastavni deo kože, kostiju, hrskavica i krvnih sudova. Obezbeđivanjem dovoljnog unosa vitamina C bilo redovnom i izbalansiranom ishranom, ili putem suplementacije različitim farmaceutskim preparatima (tablete, efervescentne tablete, multivitaminske tablete i sirupi…) koža postaje zdravija, lepšeg izgleda i dobre strukture, a kosti, tetive hrskavica i krvni sudovi postaju čvršći i jači.
3.Važna je njegova uloga u biosintezi odredjenih hormona,pre svega kortikosteroida-hormona sa raznovrsnim i značajnim funkcijama u organizmu.
4.Svest o tome da vitamin C jača odbrambene snage organizma je odavno i opšte prisutna.Iako njegova uloga u sprečavanju i lečenju nazeba nije mogla biti dokazana, postoje indirektni podaci i činjenice, koji idu u prilog ovoj tezi. Za vreme trajanja infekcije tkiva ga pojačano troše, ubrzana je njegova eliminacija iz organizma. On „pomaže“našim odbrambenim ćelijama u borbi protiv mikroorganizama i ima antiinflamatorno delovanje.
5.U toku su ispitivanja o primeni vitamina C bilo u smislu prevencije i/ili lečenja Alchajmerove bolesti, kardiovaskularnih bolesti, karcinoma, oksidativnog stresa, itd.
POSEBNE POTREBE ZA VITAMINOM C
Trudnicama i dojiljama potrebno je do 50% više vitamina C dnevno u odnosu na uobičajeni dnevni unos, a osobama obolelim od šećerne bolesti i do 30%. Pušači imaju hronični nedostatak ovog vitamina,koji se kod njih troši za neutralizaciju otrovnih supstancija iz dima cigarete. Takođe,kod osoba izloženih velikim psihofizičkim naporima (sportisti, studenti, fizički radnici), potreban je veći dnevni unos. U stanjima oporavka nakon dugotrajnih, iscrpljujućih infekcija ,ili postoperativno (dokazano je da vitamin C ubrzava zarastanje rana) potrebe za vitaminom C rastu. Stare osobe, koje se hrane neredovno i ne unose sveže namirnice izložene su hroničnom nedostatku vitamina C i blažim oblicima hipovitaminoze C. Tada treba svakako preporučiti vitamin C kao lek ili profilaksu. Profilaktičke doze su 50-100 mg/dan, uobičajena doza iznosi oko 200 mg/dan ,a terapijske doze idu do 500 mg/dan.
MOGU LI VISOKE DOZE VITAMINA C BITI ŠTETNE?
Podeljena su mišljenja o tome,da li visoke doze ovog vitamina mogu imati štetno dejstvo. Generalno,vitamin C se dobro podnosi. Mega doze(reda veličine nekoliko grama),koje se nekada koriste za zakišeljavanje mokraće, kada je to potrebno, mogu izazvati mučninu, proliv,grčeve u trbuhu i ponekad stvaranje bubrežnih oksalatnih kamenaca.Vitamin C povećava apsorpciju gvoždja,pa se ovaj njegov efekat koristi u terapijske svrhe,uz odgovarajući oprez.
Vitamin C se jedino ne sme koristiti u pojedinim retkim slučajevima,npr.kod osoba, koje imaju deficit enzima glukozo-6-fosfat-dehidrogenaze ili u anemiji srpastih ćelija.
SADRŽAJ VITAMINA C U POJEDINIM NAMIRNICAMA
NAMIRNICA C VITAMIN( mg/100 gr.namirnica)
Šipak 1000
Crna ribizla 450
Peršun 160
Paprika 139
Zeleni kupus 110
Kivi 80
Jagoda 57
Narandža 50
Paradajz 19
Jabuka 9
Na osnovu iznetih podataka i činjenica jasna je ogromna uloga vitamina C u našem organizmu i značaj zadovoljavanja dnevnih potreba za ovim vitaminom.Neka sadašnja i/ili buduća naučna istraživanja možda mogu da otkriju još neslućene funkcije vitamina C-„moćnog faktora zaštite i odbrane“.Na kraju pomenimo još jednu zanimljivost, vezanu za popularnost vitamina C: Slavni naučnik,biohemičar i nobelovac LINUS PAULING(zajedno sa COREY-jem otkrio strukturu peptidne veze i odredio trodimenzionalnu strukturu proteina) bio je veliki pobornik korišćenja vitamina C,a svoju dugovečnost(preko 90 god.) pripisivao je upravo uzimanju većih dnevnih količina ovog vitamina.
Šinik Aleksandar,
dipl.farm.specijalista farmaceutske zdravstvene zaštite