Витамини „Б-групе“ представљају комплекс витамина, неопходних за нормално функционисање организма. У ову групу витамина спадају витамини: Б1, Б2, Б3, Б5, Б6, Б7, Б9, Б12, Б13, Б15, Б17. Размотримо укратко неке најзначајније физиолошке улоге овог комплекса и покушајмо да „завиримо“ у будућа поља њихове примене.
ВИТАМИН Б1 (тиамин, анеурин),
Oд кључне је важности у процесима којима тело издваја енергију из угљених хидрата, такође је благи диуретик, што га чини „чуваром“ бубрега и простате. Б1 је први изоловани и идентификовани витамин Б, задужен за одржавање здравог апетита. У намирницама га највише има у необрађеним житарицама, језгровитим плодовима и махунастом поврћу. У току су испитивања о побољшању оштрине ума, код жена, које су узимале 50 мг/дан овог витамина.
ВИТАМИН Б2 (рибофлавин)
Помаже организму да користи протеине и угљене хидрате и штити слузокожу тзв.“влажних површина “(очи, зидовиусана, нос, грло, вагина и завршни део дебелог црева). Његов недостатак утиче на промене у слузокожи, те узрокује запаљења језика, очију, цревне поремећаје, малокрвност, заостајање у расту и развоју.
ВИТАМИН Б3 (ниацин)
као компонента ензима, који преноси кисеоник до телесних ткива, ствара здрав апетит и учествује у варењу угљених хидрата и масти.
Највише га има у месу, риби, пасуљу и целим зрнама житарица
ВИТАМИН Б6(адермин)
обухвата више једињења, а неопходан је за добијање енергије и хранљивих састојака из хране и има важну улогу у уклањању вишка хомоцистеина, материје из крви, која је, изгледа на неки начин повезана са бржим изумирањем можданих ћелија. Најбољи извори овог витамина су џигерица, пилетина, jагњетина, соја, кромпир, пасуљ, риба и тамнозелено поврће. Његов недостатак изазива кожна обољења и нервне поремећаје.
ВИТАМИН Б7(биотин)
је неопходан за синтезу масних киселина и аминокиселина, које омогућавају раст, а изгледа да може спречити стварање масних наслага, које могу ометати правилну функцију јетре и бубрега.
ВИТАМИН Б9(фолна киселина)
Основни хранљиви састојак људи и животиња. Јако је битан за нормалан раст и зарастање рана. Трудницама је неопходан у већим количинама, а показало се да одређена доза фолне киселине умногоме смањује ризик од дефекта кичмене мождине плода. Препоручени дневни унос витамина Б9 је за одрасле 400 µг, док је за труднице потребно 800 µг.
ВИТАМИН Б12 (цијанокобаламин)
„чува“ црвена крвна зрнца, тако што штити мијелин-масну материју, која облаже нерве и омогућава им размену електричних импулса, односно комуникацију. Има заштитну улогу од тумора, пре свега оних облика, који настају услед пушења. У својој структури садржи минерал кобалт, што га чини јединственим, по сложености хемијске „грађе“, међу свим витаминима. Одлични извори овог витамина су месо, рибе, млечни производи и јаја.
Сигурно је да добром, разноврсном и избалансираном исхраном треба обезбедити оптималан дневни унос хранљивих материја, па и витамина Б-групе. Међутим, у одређеним стањима, када је унос хранљивих материја недовољан/неадекватан постоји потреба за суплементацијом, путем различитих препарата.
Из свега наведеног проистиче огроман нутритивни значај витамина Б-комплекса, који следи из битних физиолошких функција организма, у које су они директно или индиректно укључени. Потпуно је јасно да витамини нису“ тоници“ и у те сврхе сигурно се и не прописују. У стањима након дуготрајних, исцрпљујућих инфекција, када постоји смањен дневни унос ових витамина, или поремећај њихове ресорпције(искоришћења), у гравидитету и лактацији, оправдана је фармаколошка примена витамина Б- ГРУПЕ. Алкохолизам, такође представља важну и оправдану индикацију за примену ових витамина.
Пред нама је сигурно интензиван период истраживања могућности примене ових супстанција. Можда највише узбуђује податак да је деменција код оболелих од Алцхајмерове болести успорена за 30-50%, код оних пацијената, који су добијали високе дозе витамина Б6 и Б12, као додатак прехрани(студија“Охсворд проџект“). Сазнање да је реч о витаминима, а не лековима, обезбедило би широко доступну и јефтину терапију, а превенција болести би могла отпочети већ при благом степену когнитивног оштећења мозга, односно, почетном стадијуму деменције. Резултати овог истраживања, који су премашили сва очекивања, револуционарни су, пре свега због превентиве, јер би се адекватном применом Б6 и Б12 витамина мозак могао унапред заштитити од пропадања.
Недавно је утврђено, да витамин Б12 има значајних антитуморских ефеката, а интензивно се проучавају његове потенцијалне фармаколошке „акције“ у централном нервном систему, са посебним освртом на процесе концентрације, памћења и равнотеже.
О рационалним индикацијама, правилној примени и дозирању, специфичним стањима ,која отежавају/смањују ресорпцију витамина консултујте се са Вашим фармацеутом.
Шиник Александар, дипл.фарм.спец.
Фармакоинформативни центар ЗУ Апотека Пожаревац