Поштовани житељи Браничевског округа,
све државне апотеке Апотекарске Установе Пожаревац у сарадњи са Фармацеутском Комором Србије обележиће Недељу превенције повреда у саобраћају у периоду од 22-28. априла 2024.
Суграђани ће добити стручни савет о лековима уз које не смеју управљати моторним возилима или уз које морају бити опрезни у саобраћају. Апотекарска Установа Пожаревац, увек отворена, увек савремена!
Руски царски Мумио, тј. Алтајски Мумио је сложена мешавина
органских и неорганских једињења, биљног и животињског порекла.
Има вишеструко позитивно деловање на организам:
Јача имунитет и делује противупално
Природно је средство против алергије, а користи се и превентивно
Делује против акни
Регенеративно делује на кожу и слузокожу желуца
Користи се у терапији екцема
Елиминише ожиљке и стрије са коже
Користи се као помоћна терапија бронхитиса и астме
Помаже лакшем зарастању прелома
Користи се као допунска терапија дијабетеса
Користи се код упала мокраћних путева и простате
Користи се код терапије артритиса и неуралгија
Користи се 30 дана у континуитету, након чега се прави пауза од 10
дана, а затим се може наставити са употребом.
Препарат је безбедан и не ступа у интеракције са лековима. Мумио
таблете се могу користити и у току трудноће и дојења.
Руска Чага је гљива која садржи више од 200 фитонутријената. Јачањем
имунитета делује као заштита од вируса и паразита.
Чага подстиче детоксикацију јетре, снижава холестерол, а има позитивно
дејство и код дијабетеса. Она је и природни лек против болова. Препарат
је безбедан и не ступа у интеракције са лековима.
ПОМОЗИТЕ СВОМ ТЕЛУ И ИМУНИТЕТУ У БОРБИ ПРОТИВ
БОЛЕСТИ УЗ ПОМОЋ МУМИО ТАБЛЕТА И РУСКЕ ЧАГЕ !
Бензодиазепини су лекови који се користе у терапији анксиозности,
паничног поремећаја, несанице, апстиненцијалног синдрома код
алкохолизма и још неких стања. То су лекови за смирење који су,
нажалост, у јако широкој употреби у нашој земљи. Ако Ви и не користите,
сигурно познајете некога ко користи: Бромазепам, Лоразепам,
Ксалол, Бенседин,…
Они су брзо решење за стресне ситуације, али после око три месеца
континуиране употребе ствара се зависност од лека, коју прати и
толеранција тј. потреба све веће дозе за исти ефекат. Обуставити употребу
тада већ постаје јако тешко, а често и немогуће без помоћи лекара.
Престанак употребе лека тада прати апстиненцијални синдром у коме се
може јавити анксиозност, депресија, убрзан рад срца, несаница,
халуцинације. Уз све ово, јако је опасно комбиновање
бензодиазепина са алкохолом, јер може довести до депресије дисања,
коме и смрти.
Са друге стране, постоји више препарата за умирење биљног порекла који
не стварају зависност и немају нежељене ефекте бензодиазепина. Исто
тако, проблем несанице могуће је решити употребом препарата
мелатонина, природног хормона који регулише ритам нашег спавања и
будног стања.
Сачувајте свој унутрашњи мир без хемијских поштапалица.
Реците НЕ неконтролисаној употреби бензодиазепина!
Šinik Aleksandar, dipl.farm,spec.
Farmakoinformativni centar
AU Požarevac
U modernoj farmakologiji praktično jedini opšte prihvaćeni anksiolitički lekovi su benzodiazepini. Anksiolitičko dejstvo označava suzbijanje anksioznosti(teskoba, psihička napetost, strah),uz malo(nimalo) sedacije, odnosno pospanosti. Anksiolitički efekat benzodiazepina posledica je vezivanja leka za tzv.benzodiazepinske receptore u strukturama limbičkog sistema, usled čega dolazi do blagog pojačanja aktivnosti osnovnog inhibitornog neurotransmitera u CNS-u-GABA.
Kao posledica ove farmakološke akcije benzodiazepina prilikom primene terapijskih doza razvijaju se sledeći efekti:smanjenje straha i napetosti (antianksiozni efekat), blaga relaksacija skeletnih mišića i anterogradna amnezija (nesposobnost sećanja dogadjaja, koji su se zbili, dok traje dejstvo leka). Ponekad je vrlo teško razgraničiti ono što se naziva antianksiozni efekat od sedacije. Benzodiazepini takodje ostvaruju i antikonvulzivni efekat, a u rangu terapijskih doza mogu da deluju i hipnotički.
U farmakokinetičkom smislu mogu se podeliti na:
– lekove sa kratkim dejstvom(midazolam, triazolam),
– lekove sa srednje dugim dejstvom(lorazepam),
– lekove sa dugim dejstvom(prazepam, diazepam…).
Ako su ostvareni povoljni uslovi, benzodiazepini olakšavaju uvodjenje u san.Najčešće se koriste oni sa kraćim biološkim poluvremenom(lorazepam), jer imaju preimućstvo tako što osiguravaju hipnotički efekat, ali ostavljaju dnevnu kognitivnu sposobnost neoštećenu.
Ovi lekovi takodje imaju prednost kod starijih pacijenata, kod kojih se benzodiazepini sa sporijom eliminacijom iz organizma mogu kumulirati.Medjutim, kod osoba sa izraženom anksioznošću u toku dana poželjna je primena ovih lekova sa dužim biološkim poluvremenom, npr. diazepama.Velika „popularnost“ i velika upotreba ovih lekova proističe iz činjenice da su to relativno bezbedni lekovi, širokih granica sigurnosti, male toksičnosti, pa su i njihovi neželjeni efekti relativno retki.Najčešći neželjeni efekt ovih lekova je prekomerna sedacija.
Trajanje terapije benzodiazepinima treba ograničiti na kratke kure od nekoliko nedelja do tri meseca.Duže trajanje terapije treba izbegavati, ako ne postoje posebni razlozi za ovakvu vrstu primene, kao npr. panična stanja, fobije, jer često dolazi do razvoja zavisnosti.Prekid terapije ovim lekovima mora biti postepen, jer nagli prekid može izazvati konfuzna stanja, konvulzije i delirijum.
Zavisnost od ovih lekova je moguća i česta.Daleko češće se javlja ukoliko se koriste benzodiazepini kratkog dejstva(lorazepam).Posle nekoliko dana/nedelja po prestanku uzimanaja leka mogu da se jave nesanica, anksioznost, znojenje, a kako ove tegobe liče na simptome zbog kojih se lek i uzima, to može da navede pacijenta na samovoljno povećanje doze.Tada postoji realna šansa da se razvije zavisnost od leka.
Činjenica je da zbog povoljnog profila neželjenih efekata ovih lekova postoji „olak“ odnos prema njihovoj upotrebi.U zapadnim zemljama potrošnja ovih lekova je u stagnaciji, dok u našoj zemlji se beleži rast potrošnje.
Interakcije ovih lekova su moguće sa antidepresivima, sa nekim antihistaminicima i antihipertenzivima, kao i aditivni efekti sa antikonvulzivima.Najopasnija je interakcija ovih lekova sa alkoholom.Uznemirena osoba pod dejstvom alkohola ne sme se smirivati ovim lekovima i obratno, osoba, koja je na terapiji benzodiazepinima ne sme koristiti alkohol.
Apsolutna kontraindikacija za primenu benzodiazepina je miastenija gravis.
Pored veoma kratkih kura za lečenje nesanice, ostale indikacije obuhvataju anksiozna stanja(period žalosti u porodici, stres…), panično-fobični sindrom, apstinencijalni sindrom, koji se javlja u toku lečenja zavisnosti od alkohola i drugih lekova.
Ključne reči: benzodiazepini, benzodiazepinski receptor, GABA, anksiolitički efekat.
LITERATURA
Витамини „Б-групе“ представљају комплекс витамина, неопходних за нормално функционисање организма. У ову групу витамина спадају витамини: Б1, Б2, Б3, Б5, Б6, Б7, Б9, Б12, Б13, Б15, Б17. Размотримо укратко неке најзначајније физиолошке улоге овог комплекса и покушајмо да „завиримо“ у будућа поља њихове примене.
Oд кључне је важности у процесима којима тело издваја енергију из угљених хидрата, такође је благи диуретик, што га чини „чуваром“ бубрега и простате. Б1 је први изоловани и идентификовани витамин Б, задужен за одржавање здравог апетита. У намирницама га највише има у необрађеним житарицама, језгровитим плодовима и махунастом поврћу. У току су испитивања о побољшању оштрине ума, код жена, које су узимале 50 мг/дан овог витамина.
Помаже организму да користи протеине и угљене хидрате и штити слузокожу тзв.“влажних површина “(очи, зидовиусана, нос, грло, вагина и завршни део дебелог црева). Његов недостатак утиче на промене у слузокожи, те узрокује запаљења језика, очију, цревне поремећаје, малокрвност, заостајање у расту и развоју.
као компонента ензима, који преноси кисеоник до телесних ткива, ствара здрав апетит и учествује у варењу угљених хидрата и масти.
Највише га има у месу, риби, пасуљу и целим зрнама житарица
обухвата више једињења, а неопходан је за добијање енергије и хранљивих састојака из хране и има важну улогу у уклањању вишка хомоцистеина, материје из крви, која је, изгледа на неки начин повезана са бржим изумирањем можданих ћелија. Најбољи извори овог витамина су џигерица, пилетина, jагњетина, соја, кромпир, пасуљ, риба и тамнозелено поврће. Његов недостатак изазива кожна обољења и нервне поремећаје.
је неопходан за синтезу масних киселина и аминокиселина, које омогућавају раст, а изгледа да може спречити стварање масних наслага, које могу ометати правилну функцију јетре и бубрега.
Основни хранљиви састојак људи и животиња. Јако је битан за нормалан раст и зарастање рана. Трудницама је неопходан у већим количинама, а показало се да одређена доза фолне киселине умногоме смањује ризик од дефекта кичмене мождине плода. Препоручени дневни унос витамина Б9 је за одрасле 400 µг, док је за труднице потребно 800 µг.
„чува“ црвена крвна зрнца, тако што штити мијелин-масну материју, која облаже нерве и омогућава им размену електричних импулса, односно комуникацију. Има заштитну улогу од тумора, пре свега оних облика, који настају услед пушења. У својој структури садржи минерал кобалт, што га чини јединственим, по сложености хемијске „грађе“, међу свим витаминима. Одлични извори овог витамина су месо, рибе, млечни производи и јаја.
Сигурно је да добром, разноврсном и избалансираном исхраном треба обезбедити оптималан дневни унос хранљивих материја, па и витамина Б-групе. Међутим, у одређеним стањима, када је унос хранљивих материја недовољан/неадекватан постоји потреба за суплементацијом, путем различитих препарата.
Из свега наведеног проистиче огроман нутритивни значај витамина Б-комплекса, који следи из битних физиолошких функција организма, у које су они директно или индиректно укључени. Потпуно је јасно да витамини нису“ тоници“ и у те сврхе сигурно се и не прописују. У стањима након дуготрајних, исцрпљујућих инфекција, када постоји смањен дневни унос ових витамина, или поремећај њихове ресорпције(искоришћења), у гравидитету и лактацији, оправдана је фармаколошка примена витамина Б- ГРУПЕ. Алкохолизам, такође представља важну и оправдану индикацију за примену ових витамина.
Пред нама је сигурно интензиван период истраживања могућности примене ових супстанција. Можда највише узбуђује податак да је деменција код оболелих од Алцхајмерове болести успорена за 30-50%, код оних пацијената, који су добијали високе дозе витамина Б6 и Б12, као додатак прехрани(студија“Охсворд проџект“). Сазнање да је реч о витаминима, а не лековима, обезбедило би широко доступну и јефтину терапију, а превенција болести би могла отпочети већ при благом степену когнитивног оштећења мозга, односно, почетном стадијуму деменције. Резултати овог истраживања, који су премашили сва очекивања, револуционарни су, пре свега због превентиве, јер би се адекватном применом Б6 и Б12 витамина мозак могао унапред заштитити од пропадања.
Недавно је утврђено, да витамин Б12 има значајних антитуморских ефеката, а интензивно се проучавају његове потенцијалне фармаколошке „акције“ у централном нервном систему, са посебним освртом на процесе концентрације, памћења и равнотеже.
О рационалним индикацијама, правилној примени и дозирању, специфичним стањима ,која отежавају/смањују ресорпцију витамина консултујте се са Вашим фармацеутом.
Шиник Александар, дипл.фарм.спец.
Фармакоинформативни центар ЗУ Апотека Пожаревац
Имунитет у биолошкој терминологији, представља способност организма да се бори од напада страних микроорганизама (вируса, бактерија, гљивица, паразита), њихових хемијских супстанција (токсина), као и сопствених измењених (нпр. туморских) и истрошених ћелија.
Постоје два основна типа имунитета:
Урођени имунитет(природни, нативни), чија се функција огледа у учествовању у раној фази одбране од инфекција, увек постоји у здравих особа, спречава улазак микроорганизама и брзо елиминише оне, који су доспели у ткива домаћина и
стечени имунитет, који се развија спорије и учествује у каснијој фази одбране од инфекције и покреће се када микроорганизми и/или њихови продукти доспеју до лимфних органа. За потребе финијих анализа стечени имунитет може се поделити на хуморални и целуларни(ћелијски) имунитет. Опште је прихваћен став да поједине материје могу „ојачати“ наш имунитет, односно одбрамбене снаге организма. Поменимо само неке од њих, из богате лепезе имуностимулатора, супстанција које појачавају наш имунитет
ВИТАМИНИ и МИНЕРАЛИ– стимулишу метаболичке процесе, омогућују ослобађање енергије, покрећу биолошке функције. Од давнина је позната улога витамина Ц у стањима инфекције и болести. Иако његова улога у спречавању и лечењу назеба није могла бити експериментално доказана, постоје индиректни подаци и чињенице, који иду у прилог овој тези. За време трајања инфекције, ткива га појачано троше, он „помаже“ нашим одбрамбеним снагама у борби против микроорганизама и има антиинфламаторно деловање. Комплекс витамина Б групе је такође благотворан у стањима након опоравка од тежих инфекција и у периоду исцрпљености организма. Цинк је укључен у велики број физиолошких функција, а значајно дејство има и на имуни систем. У великом броју препарата налази се заједно са витамином Ц, где делује синергистички.
АНТИОКСИДАНСИ – дуги низ година влада мишљење да многе тешке болести( неки малигни тумори, неуродегенеративна обољења…) настају као последица оштећења биолошких структура високо реактивним „слободним радикалима“. Иако слободни радикали не морају нужно и бити штетни, ипак у нашем природном „антиоксидативном систему“, који штити наше ћелије, учествују витамини А,Ц,Е, коензим Q , минерали(цинк, селен, бакар) и још неке супстанције. Стога је оправдан, наравно уз препоруку здравствених стручњака одговарајући дозиран унос препарата, који садрже ове материје.
ОМЕГА – 3 – КИСЕЛИНЕ – неке од масних киселина, организам не може сам створити, па се морају уносити храном, отуда и потиче назив за њих есенцијалне масне киселине(„витамин Ф“). Оне су градивни елементи ћелијских мембрана, а доказано је и да имају улогу у смањењу упалних реакција.
ПРОБИОТИЦИ – представљају суплементе(додатке храни), који садрже „пријатељске“ бактерије, које су врло битне за одржавање равнотеже у микрофлори нашег дигестивног система. Свима нам је добро позната крилатица „ уз сваки антибиотик узмите и пробиотик“. Наиме, познато је да антимикробне супстанције, нпр. антибиотици, поред свог неоспорно корисног дејства на елиминацију патогених бактерија, уништавају и оне „добре“. Свакако да је рационална и терапијски оправдана примена пробиотика, да би се санирала евентуална дијареја, настала услед примене антибиотика. У пробиотским фармацеутским препаратима обично се налази комбинација различитих сојева бактерија, чиме се практично „имитира“ наша ендогена флора.
ГЛУКАНИ – полисахариди, продукти гљива, који имају способност стимулације имуносистема. Бројне научне студије потврдиле су терапијске ефекте на имуни систем ових супстанција, али су још у току разматрања о дозирању ових препарата, као и о дужини трајања терапије.
МЕД и производи од меда ( прополис, матична млеч), спречавају „in vitro“ раст бактерија и вируса, а у организму подстичу стварање ћелија имуног система и „антитела“. Матична млеч има бактериостатска и бактерицидна дејства. Данас постоји заиста велики број ових препарата у различитим фармацеутским облицима.
Лековите биљке – Echinacea,Aloe vera,Zeleni čaj, Alga spirulina, Noni(сок), Acai(гроздови), Аcerolа, Аroniја. Echinaceaје сигурно најпознатији и најиспитиванији имуностимулатор, има антивирусно, антибактеријско и антифугално деловање. Корисна је код хроничних инфекција, поспешује зацељивање и има антиупално деловање.
Шиник Александар, дипл. фарм,
специјалиста фармацеутске здравствене заштите,
Фармакоинформативни центар, ЗУ Апотека Пожаревац