Услед бољих услова живота у развијеним и средње развијеним земљама хиповитаминозе су данас доста ретке, а њихови узроци су најчешће:
Слаба (непотпуна исхрана), нарочито у неким деловима света,
Постојање поремећаја ресорпције из дигестивног тракта,
Повећане потребе за витаминима (растење, гравидитет/лактација),
Периоди опоравка након дуготрајних,исцрпљујућих инфекција…
Фармаколошки рационална и оправдана примена витамина има за циљ:
Осигуравање дневних потреба у витаминима,
Отклањање евентуалних хиповитаминоза,
Лечење извесних патолошких стања, у којима се витамини могу укључити у терапију, као корисни лекови.
У нашим апотекама постоји изванредан избор препарата дијететских суплемената ,па и витамина, у различитим фармацеутским облицима( чврсте дозиране форме, сирупи, капи, таблете за жвакање…), прилагођених различитим популационим групама. О рационалним индикацијама, специфичним стањима/болестима, које онемогућавају/отежавају ресорпцију витамина, правилној примени и дозирању витамина консултујте се са Вашим фармацеутом.
ФАРМАЦЕУТИ ЗУ АПОТЕКА ПОЖАРЕВАЦ ВАМ СТОЈЕ НА РАСПОЛАГАЊУ!
Овај есенцијални хидросолубилни (лако растворљив у води) витамин откривен је и описан око 1930.године,али је његова важност уочена још почетком 16.века,када су лекари описујући скорбут(болест изазвана недостатком витамина Ц) заправо открили последице недостатка витамина Ц. Спада у групу витамина лако растворљивих у води, за које у нашем организму не постоје депои, па се сав евентуални вишак излучује. Већина људи када се помене реч витамин(и), прво помисли на сигурно најпознатији витамин-витамин Ц.
Колика је важност витамина Ц?
Каква је његова физиолошка улога у нашем организму?
Да ли витамин Ц оправдава епитете,који га прате,да је он моћан фактор заштите и одбране?
Ево неколико чињеница,које потврдјују велику важност и улогу витамина Ц.
1.Научни докази говоре о протективном ефекту витамина Ц на ћелије,због његовог антиоксидантног деловања, које спречава стварање слободних радикала(они изазивају оштећење ћелија,а појачано се стварају код разних обољења,услед стреса,повреда,услед пушења или претераног конзумирања алкохола,старењем организма…)Спречава стварање опасних једињења тзв.нитрозоамина,који настају у желуцу и цревима,разградњом хране.Њихова стална присутност може на крају довести и до настанка карцинома.
2.Витамин Ц учествује у синтези(изградњи) колагена,који је саставни део коже, костију, хрскавица и крвних судова. Обезбеђивањем довољног уноса витамина Ц било редовном и избалансираном исхраном, или путем суплементације различитим фармацеутским препаратима (таблете, ефервесцентне таблете, мултивитаминске таблете и сирупи…) кожа постаје здравија, лепшег изгледа и добре структуре, а кости, тетиве хрскавица и крвни судови постају чвршћи и јачи.
3.Важна је његова улога у биосинтези одредјених хормона,пре свега кортикостероида-хормона са разноврсним и значајним функцијама у организму.
4.Свест о томе да витамин Ц јача одбрамбене снаге организма је одавно и опште присутна.Иако његова улога у спречавању и лечењу назеба није могла бити доказана, постоје индиректни подаци и чињенице, који иду у прилог овој тези. За време трајања инфекције ткива га појачано троше, убрзана је његова елиминација из организма. Он „помаже“нашим одбрамбеним ћелијама у борби против микроорганизама и има антиинфламаторно деловање.
5.У току су испитивања о примени витамина Ц било у смислу превенције и/или лечења Алцхајмерове болести, кардиоваскуларних болести, карцинома, оксидативног стреса, итд.
ПОСЕБНЕ ПОТРЕБЕ ЗА ВИТАМИНОМ Ц
Трудницама и дојиљама потребно је до 50% више витамина Ц дневно у односу на уобичајени дневни унос, а особама оболелим од шећерне болести и до 30%. Пушачи имају хронични недостатак овог витамина,који се код њих троши за неутрализацију отровних супстанција из дима цигарете. Такође,код особа изложених великим психофизичким напорима (спортисти, студенти, физички радници), потребан је већи дневни унос. У стањима опоравка након дуготрајних, исцрпљујућих инфекција ,или постоперативно (доказано је да витамин Ц убрзава зарастање рана) потребе за витамином Ц расту. Старе особе, које се хране нередовно и не уносе свеже намирнице изложене су хроничном недостатку витамина Ц и блажим облицима хиповитаминозе Ц. Тада треба свакако препоручити витамин Ц као лек или профилаксу. Профилактичке дозе су 50-100 мг/дан, уобичајена доза износи око 200 мг/дан ,а терапијске дозе иду до 500 мг/дан.
МОГУ ЛИ ВИСОКЕ ДОЗЕ ВИТАМИНА Ц БИТИ ШТЕТНЕ?
Подељена су мишљења о томе,да ли високе дозе овог витамина могу имати штетно дејство. Генерално,витамин Ц се добро подноси. Мега дозе(реда величине неколико грама),које се некада користе за закишељавање мокраће, када је то потребно, могу изазвати мучнину, пролив,грчеве у трбуху и понекад стварање бубрежних оксалатних каменаца.Витамин Ц повећава апсорпцију гвождја,па се овај његов ефекат користи у терапијске сврхе,уз одговарајући опрез.
Витамин Ц се једино не сме користити у појединим ретким случајевима,нпр.код особа, које имају дефицит ензима глукозо-6-фосфат-дехидрогеназе или у анемији српастих ћелија.
САДРЖАЈ ВИТАМИНА Ц У ПОЈЕДИНИМ НАМИРНИЦАМА
НАМИРНИЦА Ц ВИТАМИН( мг/100 гр.намирница)
Шипак 1000
Црна рибизла 450
Першун 160
Паприка 139
Зелени купус 110
Киви 80
Јагода 57
Наранџа 50
Парадајз 19
Јабука 9
На основу изнетих података и чињеница јасна је огромна улога витамина Ц у нашем организму и значај задовољавања дневних потреба за овим витамином.Нека садашња и/или будућа научна истраживања можда могу да открију још неслућене функције витамина Ц-„моћног фактора заштите и одбране“.На крају поменимо још једну занимљивост, везану за популарност витамина Ц: Славни научник,биохемичар и нобеловац ЛИНУС ПАУЛИНГ(заједно са ЦОРЕY-јем открио структуру пептидне везе и одредио тродимензионалну структуру протеина) био је велики поборник коришћења витамина Ц,а своју дуговечност(преко 90 год.) приписивао је управо узимању већих дневних количина овог витамина.
Несаница је најзаступљенија здравствена тегоба становника Србије. О њој говоримо, ако постоји:
– продужено време успављивања( преко 30 минута),
– будносттоком ноћи, у трајању дужем од 30 минута,
–смањење дужине тоталног снана мање од 6-6,5 сати.
Треба покушати са применом одређених правила, приликом процеса успављивања, чиме се може постићи добар квалитет сна:
– не „дремати“ током дана,
– неколико сати пре одласка на спавање не конзумирати алкохолне и стимулативне напитке( чај, кафа, кока-кола, „енергетски“ сокови),
– ићи у кревет само онда, када сте заиста поспани и по могућству увек у исто време,
– уклонити све изворе звука и светлости у соби у којој се спава,
– напорне умне и физичке активности завршити више сати пре планираног одласка на спавање,
– трудити се по могућству, да се увек устаје у приближно исто време.
У блажим случајевима несанице, анксиозности, узнемирености, ако примена претходних правила не донесе жељене ефекте, може се покушати са коришћењем биљних препарата( биљне активне супстанције из „валеријане“,Валериана оффициналис Л .,Валерианацеае), који могу понекад да буду добра алтернатива фармаколошкиммерама.
Неке од предности ових ОТЦ препарата у односу на лекове били би:
– активне супстанције из биљних препарата имају опуштајуће, умирујуће и успављујуће дејство,
– карактеристична нежељена дејства препарата, који се користе у терапији
несанице(умор у току дана, опасност од навикавања) углавном се не очекују
од биљних лекова,
– они побољшавају трајање и квалитет сна,олакшавају успављивање, успостављајући притом природан ритам спавања.
Сезона годишњих одмора је почела. Док се нестрпљиво ишчекује датум поласка, ево неколико савета о томе шта би требало да понесете са собом. Без обзира на то где путујете постоје ствари које су обавезни део путне апотеке, да нам неке непредвиђене ситуације, попут повишене телесне температуре, дијареје, мучнине, алергије и слично, не би поквариле цео одмор.
У путној апотеци се треба наћи лекови за отклањање болова и снижавања повишене телесне температуре – аналгетици и антипиретици, као што су парацетамол и ибупрофен.
Затим, неки од важнијих лекова као што су пробиотици, лекови против мучнине и повраћања и електролити. Како су у летњим месецима честе вирозе које узрокују дијареју, па су за обнову цревне флоре обавезни пробиотици, осим код дијареје, користе се и код затворе и надутости. Уколико се путује на неку егзотичну дестинацију, препорука је да се пробиотик почне користити и неколико дана пре поласка на пут.
Коришћење електролити саветује се у случајевима дехидратације током дијареје, повраћања, високе температуре, где се из организма, поред течности, губе и соли, које је неопходно надокнадити. Губитак течности се надокнађује узимањем електролитног раствора купљеног у апотеци и појачаног уноса течности.
Како би се кожи обезбедила квалитетна заштита од сунца, препоручују се креме и лосионе за сунчање са високим заштитним фактором, који би требало бити неизоставни део сваке путне апотеке.
Кожи треба обезбедити врхунску заштиту од сунца, што подразумева превенцију хроничних оштећења и фотостарења. Произвођачи медицинске козметике креирали су сун формуле за осетљиву и дечију кожу са атопијским дерматитом, али и тониране креме за кожу лица одраслих склону хиперпигментацијама, акнама и за превенцију немеланомских тумора коже, креме за кожу оштећену опекотинама од сунца или креме за негу коже после сунчања – на бази су пантенола, алое, камилице, са антиоксидантима и регенеришу и хлади кожу.
Осим тога, треба понети и лекове против алергија (антихистаминици у облику таблет или крема), прву помоћ (газа, завој, јод, хидроген 3%,…), средства за заштиту од уједа комараца и других инсеката, капи или спреј за нос, топломер, влажне марамице, средство за дезинфекцију руку… Путна апотека се увек може још нечим допунити у зависности у које доба године се иде на одмор, старости особе која путује и слично.
Још неки од корисних савета су да приликом паковања путне апотеке обавезно проверити рок трајања свега што се носи. Све лекове носити у оригиналним кутијама са упутством за примену и обезбедити лекове у превозу, заштити их од квашења, ломљења, гњечења и топлоте.
Пацијенти са хроничном терапијом не смеју је нагло прекидати.
Обавезно понети здравствену легитимацију и ако се путује у неку страну земљу, препорука је да на пут не идете без путног здравственог осигурања.
Срећан пут и леп провод, а Апотекарска установа Пожаревац је увек отворена, увек савремена за вас!
Попуст на Еуцерин производе у државним апотекама у Пожаревцу и Петровцу на Млави
Циљ квалитетног и успешног лечења је изабрати најефикаснији и најбезбеднији лек, са најмање нежељених дејстава, према постављеној дијагнози и општем стању пацијената. Лекари и фармацеути морају добро познавати и препознавати нежељена дејства и тада је примена лекова безбеднија, а ризик оштећења здравља због озбиљних нежељених и токсичних ефеката је минималан.
Сваке године у свету се произведе десетак нових медикамената с потпуно новим механизмима деловања, а на путу од фабрике до апотеке сваки пролази вишегодишњу лаборатотијску и клиничку проверу. При првој регистрацији новог лека процена његове ефикасности и безбедности заснива се на контролисаним клиничким истраживањима на неколико хиљада људи. Па ипак, ма колико та испитивања била опсежна,не могу се са сигурношћу предвидети сва неповолна дејства…
Зашто настају нежељена дејства лекова ?
До сада није пронађен ниједан лек за који се може реци да је у потпуности безбедан. Нежељена дејства углавном произилазе из његових особина, описана су у упуству које прати лек и могу се избећи или умањити. Најчешће настају због непридржавања препорука и неодговарајуће комбинације лекова а испољавају се стомачним тегобама, алергијом, вртоглавицом, анемијом па и много тежим реакцијама као што су крварења, оштећење јетре, срца и бубрега .
Нежељена дејства или нежељена реакција је свака штетна и ненамерно изазвана реакција на лек која се појавила при примени уобичајене дозе лека.
По механизму настанка нежељена дејства могу бити:
нежељена дејства која произилазе из терапијског деловања лека, испољавају се често,и по правилу су дозно зависна,(чешћа су и озбиљнија при примени већих доза), временски су повезана са применом лека. Гастрична иритација код аспирина, бронхо спазам код пропранолола.
нежељена дејства лека која представљају неуобичајену реакцију (интеракцију) организама и лека. Манифестују се као :
а)алергијске и
б) аутоиммуне реакције
а)карактеристичне алергијске реакције на лекове су следеће:различите кожне промене, ринитис, коњуктивитис и озбиљне реакције као што су анафилактички шок, серумска болест, хемолитичка анемија и хепатитис.Нису дозно зависне.
статистички ефекти –учесталије испољавање неког обољења код особа које користе одредјени лек, него код особа које не користе тај лек. Орални контрацептиви после висегодишње примене доводе до тромбоемболије и антидепресиви до опадања косе.
На појаву нежељених ефеката могу утицати и индивидуалне разлике у метаболизму лекова. Многи болесници истовремено користе више лекова који појединачно не стварају тегобе али узети заједно могу да изазову нежељена дејства.Догађа се да болесник има две болести које захтевају лечење различитих специјалиста. Уколико их боленик не обавести о свим дијагнозама и лековима које узима, могуће је да од једног лекара добије лек који потире дејство другог. У таквој терапијској комбинацији болесник с правом тврди да му неки лек није помогао, или да је изазаво сметње.
Неповољних комбинација лекова је много. Дијабетичар који, рецимо користи инсулин не би требало да узима и бета-блокаторе, лекове за снижење крвног притиска и срчану аритмију, јер ће њиме прикрити упо зоравајуће знаке хипогликемије(дрхтавицу, бледило, презнојавање, лупање срца) и тако це спречити њено благовремено регулисање. У том стању може да падне у кому ,а да се не зна разлог. Такав исход се може спречити ако се уместо бета-блокатора примени АЦЕ-инхибитор.
Велики број лекова у комбинацији са антикоагулансима(лековима против згрушавања крви) могу да изазову крварења опасна по живот. Антикоагулансе не треба комбиновати са лековима из групе антиреуматика и аналгетика,као што су аспирин, диклофенак, ибупрофен.
Опасности су изложени и болесници који узимају лекове за лечење срчаних аритмија, а треба да се подвргну хирушкој интервенцији под локалном анестезијом. Анестетик појачава ефекте тих лекова и зато болесник треба да обавести зубног лекара или хирурга ди их узима.
Истовремена примена полусинтетских пеницилина(ампицилина) и тетрациклина са оралним контрацептивним средствима, мозе смањити контрацептивни ефекат и довести до нежељене трудноце.
Информације о безбедности лекова морају се заснивати искључиво на научним чињеницама и (у средствима јавног информисања) приказати објективно, тачно и на одмерен начин.
Интеракције лекова представљају квалитативно односно квантитативно мењање деловања једног лека другим леком при њиховој истовременој примени.
Интеракције су узајамна дејства лекова и других супстанци при којима се мењају њихова фармаколошка својства.
Лекови могу ступати у интеракцију са:
састојцима хране
ендогеним трансмитерима и хормонима
другим лековима
Интеракције могу бити терапијски корисне што је уједно и разлог за полимедикацију али могу бити и терапијски штетне и непожељне, настале као последица полипрагмазије.
Употреба више лекова у исто време се не може избећи. Два су главна разлога за то. Најпре, данас је у популацији све већи број хроничних болесника, који стално узимају неки лек и захваљујући томе су условно здрави (дијабетичари, епилептични болесници, хипертензивни болесници, здраве жене које узимају оралне контрацептиве). Друга болест која се појави код таквог болесника неизбежно налазе примену новог лека. Уз то, ти болесници често користе лекове који су доступни без прописивања, у слободној продаји ОТЦ препарати, тако да се вероватноћа ступања лекова у интеракције експоненцијално повећава. Са друге стране, многе болести се ефикасније и сигурније лече са више лекова (комбинованом терапијом).
Ако се узме у обзир и чињеница да и оно са чиме је човек у свакодневном контакту или га узима (као разна пића, пиће алкохол, никотин, разни загађиваћи из околине, резидуи у храни и пићу и др. ) није индиферентно, могућност интеракција са лековима је велика.
Интеракције између хране и лекова могу имати значајан утицај на успех фармакотерапије као и на тежину и учесталост нус појава многих лекова.
Највећи број интеракција има за последицу убрзано, одложено или продужено деловање лека.
Како и зашто долази до интеракције хране и лекова?
Највећи број лекова се примењује орално;
Заједнички пут хране и лекова од места уласка у организам до места деловања;
Конкуренција хране и лекова за различите процесе у организму;
Синергизам и антагонизам
Од чега зависи ефекат интеракција хране и лекова?
Врсте лека и начина употребе лека;
Количине и састава оброка;
Генетских фактора;
Узраста;
Здравственог стања;
Уношења алкохола;
Пушења
Особе са највећим ризиком од појаве интеракција лекова и хране
– Деца и адолесценти – Старије особе – Лоше ухрањене особе – Гојазне особе – Хронични болесници
Интеракције лекова и хране могу да се посматрају на четири основна нивоа:
1. На нивоу дигестивног тракта (физичка и хемијска интеракција)
Храна својим присуством може да утиче на брзину ресорпције из ГИТ-а, што зависи од времена протеклог између узимања хране и лека.
Када треба узети лек?
1х пре оброка или 2х после оброка
За време оброка
По правилу, узимање лека после јела у различитој мери смањује и степен и брзину ресорпције лека из ГИТ-а. Али, негде присуство хране повећава биолошку расположивост. Храна богата мастима убрзава и повећава апсорпцију липосолубилних лекова (гризеофулвин и хлорамфеникол). Жучне соли захваљујући свом површински активном потенцијалу повећавају растворљивост липосолубилних лекова и зато се њихова биорасположивост повећава када се они узимају за време масних оброка.
Утицај хране као оброка на апсорпцију неких антибиотика
Смањена апсорпција
Продужена апсорпција
Повећана апсорпција
већина:
еритромицина
неки:
неки
пеницилина
цефалоспорини
еритромицини
тетрациклина
еритромицини
рифампицин
Природа хране, пХ вредност, количина воде у ГИТ-у мењају растворљивост лекова.Узимање лекова са газираним пићима или киселим соковима (цитруси, грејпфрут, јабука) може да доведе до растварања лека у желуцу уместо у цревима и тако смањи његову биорасположивост. Антибиотици уништавају цревну флору што доводи до дијареје и смањене апсорпције нутријената. Контролисане студије су показале да узимање пробиотика превенира антибиотицима изазвану дијареју.
Дуготрајна употреба антибиотика може да доведе до дефицита витамина К због уништавања цревне флоре која га синтетише. Резултат тога је хеморагија. Суплементација витамином К током терапије овим лековима може да буде од велике помоћи.
2. На нивоу пресистемског метаболизма
Лекови и храна унети заједно повећавају притицање крви у јетру па активне супстанце које се метаболишу у јетри остају у њој још краће време што повећава њихову биорасположивост. Када је у питању вегетаријанска исхрана, полувреме елиминације лекова који се метаболишу хепатичком оксидацијом је веће код вегетаријанаца него код популације која једе месо. Код ових особа потребне су мање средње дневне дозе лекова који се на тај начин метаболишу. Дуготрајна употреба већих количина алкохола доводи до цирозе јетре што може да доведе до смањеног метаболисања неких лекова који тада остају дуже у систему и могу додатно да оштете јетру.
Неадекватан начин исхране као нпр. дефицит неких витамина може да има утицај на метаболизам неких лекова у јетри. Суплементација витамина Б групе појачава ефекат трицикличних антидепресива и флуоксетина.
3. На нивоу системске циркулације
Носачи лекова су албумини плазме. На лек протеин везивање, храна утиче преко два механизма:
-Плазма-протеин концентрације;
-Плазма-масне киселине концентрације
При недовољном уношењу протеина, нема довољно места за везивање лека па је већа концентрација лека у слободном облику. Његов фармаколошки ефекат је појачан али је елиминација убрзана.
Слободне масне киселине се такође везују за албумине плазме. Мастан оброк повећава концентрацију масних киселина у крви након 12х, а и гладовање од 40х повећава ниво слободних масних киселина јер се оне ослобађају из масног ткива.
Неки лекови могу да повећавају метаболизам нутријената што доводи до повећања у њиховим потребама и опасности од њиховог дефицита. Фенобарбитон, фенитоин повећавају метаболизам фолне киселине и витамина Д и К и тиме проузрокују њихов недостатак. Нарочито је опасно повећање метаболизма витамина Д јер доводи до остеомалације.
Дувански дим и димљена храна садрже полицикличне ароматичне угљоводонике који су добро познати индуктори микрозомних ензима јетре. Полувреме елиминације диазепама и оксазепама је краће код пушача него код непушача.
4. На нивоу реналне екскреције
Натријум и литијум се такмиче за тубуларну ресорпцију у бубрезима. Јако слана храна доводи до повећаног излучивања литијума чиме се смањује његов ниво у крви.
Витамин Ц повећава елиминацију трицикличних антидепресива и тетрациклина.
Ефекат лекова на унос хране и нутрициони статус
Лекови могу да утичу на апетит и чула мириса и укуса и да смање лучење саливе што доводи до сушења уста, каријеса, стоматитиса.
Трициклицни антидепресиви (амитриптилин) доводе до сусења уста и киселог или металног укуса.
Флуоксетин може да проузрокује анорексију и губитак тежине.
Већина антипсихотичких лекова (тиоридазин и литијум) и трицикличних антидепресива појачава апетит и могу да доведу до гојазности.
Интеракције алкохола са лековима
Способност алокохола да стимилише (хронична интоксикација алкохолом), односно инхибише (акутна интоксикација алкохолом) микрозомни ензимски систем јетре основа је добро познатих интеракција између алкохола и великог броја лекова.
Дисулфирам сам по себи тј. у одсуству алкохола у организму не проузрокује нагомилавање токсичних концентрација ацеталдехида у организму што је праћено врло непријатним симптомима као што су осећај топлоте по телу, црвенило коже, хипотензија, наузеја, вртоглавица, повраћање.
Интеракције алокохола и лекова
дисулфирамска реакција
метронидазол
цефалоспорини
хипогликемијски лекови
хлорамфеникол
остале интеракције
антитуберкулотици
пеницилини
сулфонамиди
тетрациклини
депресори ЦНС-
анксиолитици,хипнотици,антидепресиви
нитроглицерин
аспирин, НСАИЛ
Интеракције лекова са млеком и млечним производима
Тетрациклини, флуорохинолони, антациди, бисфосфонати граде нерастворне комплексе са калцијумом који онемогућавају ресорпцију тих лекова из ГИТ-а.
Неселективни инхибитори МАО и лекови
Транилципромин и фенелзин реагују са тирамином из хране = опасност од церебралних крварења. Храна богата тирамином: сиреви, вино ,пиво, рибе, квасац, чоколада.
Тирамин се нормално разграђује у јетри под дејством МАО. Када је МАО инхибисана, тирамин пролази кроз јетру неразграђен и проузрокује ослобађање великих количина норадреналина и адреналина = хипертензија.
Интеракције лекова и биљних препарата
Сматра се да кантарион врши индукцију ензима јетре и услед тога долази до смањења дејства лека. С друге стране , нагли престанак узимања кантариона доводи до повећања концентрације истовремено примењиваног лека и до испољавања његовог токсичног дејства.
лек
биљка
могући ефекти
доксициклин
горка поморанџа
повећање фотосензитивности што може довести до опекотина при сунчању и појаве оспе по кожи
кантарион
коријандер
рузмарин
инхибитори МАО
кантарион
интензивирање ефеката ових лекова
флуоксетин
кантарион
интензивирање ефеката ових лекова
сертралин
канрарион
интензивирање ефеката ових лекова
пароксетин
кантарион
интензивирање ефеката лека
орални контрацептиви
кантарион
појачано крварење
циклоспорин
кантарион
снижен ниво циклоспорина
теофилин
кантарион
снижен ниво теофилина
препарати гвожђа
кантарион
смањена ресорпција Фе због танина
варфарин, аспирин
гинко билоба лист
продужено време крварења
Треба водити рачуна и о могућем деловању кантариона као фотосензибилизатора; нарочито треба избегавати комбинацију са лековима који и сами поседују овакво деловање (тетрациклини, сулфонамиди, тиазиди ,хинолони, пироксикам…) и упозорити корисника за могућу појаву промена на кожи.
Интеракције лекова са соком од грејпфрута
Блокатори Ца канала
Инхибитори ХМГ-ЦоА редуктазе (статини)
Имунопсупресиви (циклоспорин)
Антиаритмици (амјодарон)
Антихистаминици
Биолошки активне супстанце из сока од грејпфрута (биофлавоноиди и фуранокумарини) инхибирају ензиме у јетри што доводи до смањеног метаболизма ових лекова.
Када се сок од грејпфрута узима заједно са набројаним лековима у интервалу од неколико сати, сок од грејпфрута има потенцијал да испољи интеракциони ефекат и до три дана после употребе. Интеракције поврћа са лековима
Бели лук може повећати дејство оралних антокоагуланаса – крварење; Зелено лиснато поврће богато вит. К може да антагонизухе дејство оралних антикоагуланаса.(деривати кумарина компетитивним механизмом антагонизују деловање витамина К па тако спречавају синтезу свих фактора коагулације на које делује витамин К)
Интеракције лекова + кафа, чај,кока кола
Кофеин инхибира метаболизам аминофилина;
Танини из чаја црног преципитирају амитриптилин и имипрамин;
Ципрофлоксацин инхибира метаболизам кофеина и теофилина што доводи до појачаног аналептичког ефекта кофеина.
Препоруке за поједине групе лекова
група лекова
храна
алкохол
антихистаминици
најбоље на празан желудац да се појача дејство
код неких алкохол повећава омамљеност и смањује психофизичке способности
аналгетици/антипиретици
за брзо дејство узети на празан желудац
избегавати или ограничити унос алкохола
НСАИЛ
најбоље уз храну или млеко
избегавати или ограничити унос алкохола- повећана опасност хепатотоксичности или крварења из ГИТ-а
кортикостероиди
најбоље уз храну или млеко
бронходилататори
масна храна повећава апсорпцију угљено-хидратна смањује; избегавати кофеин у храни и пићима
избегавати алкохол због веће могућности нус појава
диуретици
избегавати слану храну и храну богату калијумом уз диуретике који штеде калијум
АЦЕ инхибитори
пазити на храну богату калијумом
антикоагуланси
избегавати храну богату вит. К и високе дозе вит. Е (ризик од крварења)
алкохол индукује ензиме јетре што смањује дејство антикоагуланаса, нагли прекид има супротан ефекат
антимикробни лекови ампицилин
узети на празан желудац ако се добро подносе
хинолони
узети на празан желудац- 1х пре или 2х након оброка, избегавати храну богату калцијумом, гвожђем и антациде – значајно се смањује
