Poštovani žitelji Braničevskog okruga,
sve državne apoteke Apotekarske Ustanove Požarevac u saradnji sa Farmaceutskom Komorom Srbije obeležiće Nedelju prevencije povreda u saobraćaju u periodu od 22-28. aprila 2024.
Sugrađani će dobiti stručni savet o lekovima uz koje ne smeju upravljati motornim vozilima ili uz koje moraju biti oprezni u saobraćaju. Apotekarska Ustanova Požarevac, uvek otvorena, uvek savremena!
Ruski carski Mumio, tj. Altajski Mumio je složena mešavina
organskih i neorganskih jedinjenja, biljnog i životinjskog porekla.
Ima višestruko pozitivno delovanje na organizam:
Jača imunitet i deluje protivupalno
Prirodno je sredstvo protiv alergije, a koristi se i preventivno
Deluje protiv akni
Regenerativno deluje na kožu i sluzokožu želuca
Koristi se u terapiji ekcema
Eliminiše ožiljke i strije sa kože
Koristi se kao pomoćna terapija bronhitisa i astme
Pomaže lakšem zarastanju preloma
Koristi se kao dopunska terapija dijabetesa
Koristi se kod upala mokraćnih puteva i prostate
Koristi se kod terapije artritisa i neuralgija
Koristi se 30 dana u kontinuitetu, nakon čega se pravi pauza od 10
dana, a zatim se može nastaviti sa upotrebom.
Preparat je bezbedan i ne stupa u interakcije sa lekovima. Mumio
tablete se mogu koristiti i u toku trudnoće i dojenja.
Ruska Čaga je gljiva koja sadrži više od 200 fitonutrijenata. Jačanjem
imuniteta deluje kao zaštita od virusa i parazita.
Čaga podstiče detoksikaciju jetre, snižava holesterol, a ima pozitivno
dejstvo i kod dijabetesa. Ona je i prirodni lek protiv bolova. Preparat
je bezbedan i ne stupa u interakcije sa lekovima.
POMOZITE SVOM TELU I IMUNITETU U BORBI PROTIV
BOLESTI UZ POMOĆ MUMIO TABLETA I RUSKE ČAGE !
Benzodiazepini su lekovi koji se koriste u terapiji anksioznosti,
paničnog poremećaja, nesanice, apstinencijalnog sindroma kod
alkoholizma i još nekih stanja. To su lekovi za smirenje koji su,
nažalost, u jako širokoj upotrebi u našoj zemlji. Ako Vi i ne koristite,
sigurno poznajete nekoga ko koristi: Bromazepam, Lorazepam,
Ksalol, Bensedin,…
Oni su brzo rešenje za stresne situacije, ali posle oko tri meseca
kontinuirane upotrebe stvara se zavisnost od leka, koju prati i
tolerancija tj. potreba sve veće doze za isti efekat. Obustaviti upotrebu
tada već postaje jako teško, a često i nemoguće bez pomoći lekara.
Prestanak upotrebe leka tada prati apstinencijalni sindrom u kome se
može javiti anksioznost, depresija, ubrzan rad srca, nesanica,
halucinacije. Uz sve ovo, jako je opasno kombinovanje
benzodiazepina sa alkoholom, jer može dovesti do depresije disanja,
kome i smrti.
Sa druge strane, postoji više preparata za umirenje biljnog porekla koji
ne stvaraju zavisnost i nemaju neželjene efekte benzodiazepina. Isto
tako, problem nesanice moguće je rešiti upotrebom preparata
melatonina, prirodnog hormona koji reguliše ritam našeg spavanja i
budnog stanja.
Sačuvajte svoj unutrašnji mir bez hemijskih poštapalica.
Recite NE nekontrolisanoj upotrebi benzodiazepina!
Šinik Aleksandar, dipl.farm,spec.
Farmakoinformativni centar
AU Požarevac
U modernoj farmakologiji praktično jedini opšte prihvaćeni anksiolitički lekovi su benzodiazepini. Anksiolitičko dejstvo označava suzbijanje anksioznosti(teskoba, psihička napetost, strah),uz malo(nimalo) sedacije, odnosno pospanosti. Anksiolitički efekat benzodiazepina posledica je vezivanja leka za tzv.benzodiazepinske receptore u strukturama limbičkog sistema, usled čega dolazi do blagog pojačanja aktivnosti osnovnog inhibitornog neurotransmitera u CNS-u-GABA.
Kao posledica ove farmakološke akcije benzodiazepina prilikom primene terapijskih doza razvijaju se sledeći efekti:smanjenje straha i napetosti (antianksiozni efekat), blaga relaksacija skeletnih mišića i anterogradna amnezija (nesposobnost sećanja dogadjaja, koji su se zbili, dok traje dejstvo leka). Ponekad je vrlo teško razgraničiti ono što se naziva antianksiozni efekat od sedacije. Benzodiazepini takodje ostvaruju i antikonvulzivni efekat, a u rangu terapijskih doza mogu da deluju i hipnotički.
U farmakokinetičkom smislu mogu se podeliti na:
– lekove sa kratkim dejstvom(midazolam, triazolam),
– lekove sa srednje dugim dejstvom(lorazepam),
– lekove sa dugim dejstvom(prazepam, diazepam…).
Ako su ostvareni povoljni uslovi, benzodiazepini olakšavaju uvodjenje u san.Najčešće se koriste oni sa kraćim biološkim poluvremenom(lorazepam), jer imaju preimućstvo tako što osiguravaju hipnotički efekat, ali ostavljaju dnevnu kognitivnu sposobnost neoštećenu.
Ovi lekovi takodje imaju prednost kod starijih pacijenata, kod kojih se benzodiazepini sa sporijom eliminacijom iz organizma mogu kumulirati.Medjutim, kod osoba sa izraženom anksioznošću u toku dana poželjna je primena ovih lekova sa dužim biološkim poluvremenom, npr. diazepama.Velika „popularnost“ i velika upotreba ovih lekova proističe iz činjenice da su to relativno bezbedni lekovi, širokih granica sigurnosti, male toksičnosti, pa su i njihovi neželjeni efekti relativno retki.Najčešći neželjeni efekt ovih lekova je prekomerna sedacija.
Trajanje terapije benzodiazepinima treba ograničiti na kratke kure od nekoliko nedelja do tri meseca.Duže trajanje terapije treba izbegavati, ako ne postoje posebni razlozi za ovakvu vrstu primene, kao npr. panična stanja, fobije, jer često dolazi do razvoja zavisnosti.Prekid terapije ovim lekovima mora biti postepen, jer nagli prekid može izazvati konfuzna stanja, konvulzije i delirijum.
Zavisnost od ovih lekova je moguća i česta.Daleko češće se javlja ukoliko se koriste benzodiazepini kratkog dejstva(lorazepam).Posle nekoliko dana/nedelja po prestanku uzimanaja leka mogu da se jave nesanica, anksioznost, znojenje, a kako ove tegobe liče na simptome zbog kojih se lek i uzima, to može da navede pacijenta na samovoljno povećanje doze.Tada postoji realna šansa da se razvije zavisnost od leka.
Činjenica je da zbog povoljnog profila neželjenih efekata ovih lekova postoji „olak“ odnos prema njihovoj upotrebi.U zapadnim zemljama potrošnja ovih lekova je u stagnaciji, dok u našoj zemlji se beleži rast potrošnje.
Interakcije ovih lekova su moguće sa antidepresivima, sa nekim antihistaminicima i antihipertenzivima, kao i aditivni efekti sa antikonvulzivima.Najopasnija je interakcija ovih lekova sa alkoholom.Uznemirena osoba pod dejstvom alkohola ne sme se smirivati ovim lekovima i obratno, osoba, koja je na terapiji benzodiazepinima ne sme koristiti alkohol.
Apsolutna kontraindikacija za primenu benzodiazepina je miastenija gravis.
Pored veoma kratkih kura za lečenje nesanice, ostale indikacije obuhvataju anksiozna stanja(period žalosti u porodici, stres…), panično-fobični sindrom, apstinencijalni sindrom, koji se javlja u toku lečenja zavisnosti od alkohola i drugih lekova.
Ključne reči: benzodiazepini, benzodiazepinski receptor, GABA, anksiolitički efekat.
LITERATURA
Vitamini „B-grupe“ predstavljaju kompleks vitamina, neophodnih za normalno funkcionisanje organizma. U ovu grupu vitamina spadaju vitamini: B1, B2, B3, B5, B6, B7, B9, B12, B13, B15, B17. Razmotrimo ukratko neke najznačajnije fiziološke uloge ovog kompleksa i pokušajmo da „zavirimo“ u buduća polja njihove primene.
Od ključne je važnosti u procesima kojima telo izdvaja energiju iz ugljenih hidrata, takođe je blagi diuretik, što ga čini „čuvarom“ bubrega i prostate. B1 je prvi izolovani i identifikovani vitamin B, zadužen za održavanje zdravog apetita. U namirnicama ga najviše ima u neobrađenim žitaricama, jezgrovitim plodovima i mahunastom povrću. U toku su ispitivanja o poboljšanju oštrine uma, kod žena, koje su uzimale 50 mg/dan ovog vitamina.
Pomaže organizmu da koristi proteine i ugljene hidrate i štiti sluzokožu tzv.“vlažnih površina “(oči, zidoviusana, nos, grlo, vagina i završni deo debelog creva). Njegov nedostatak utiče na promene u sluzokoži, te uzrokuje zapaljenja jezika, očiju, crevne poremećaje, malokrvnost, zaostajanje u rastu i razvoju.
kao komponenta enzima, koji prenosi kiseonik do telesnih tkiva, stvara zdrav apetit i učestvuje u varenju ugljenih hidrata i masti.
Najviše ga ima u mesu, ribi, pasulju i celim zrnama žitarica
obuhvata više jedinjenja, a neophodan je za dobijanje energije i hranljivih sastojaka iz hrane i ima važnu ulogu u uklanjanju viška homocisteina, materije iz krvi, koja je, izgleda na neki način povezana sa bržim izumiranjem moždanih ćelija. Najbolji izvori ovog vitamina su džigerica, piletina, jagnjetina, soja, krompir, pasulj, riba i tamnozeleno povrće. Njegov nedostatak izaziva kožna oboljenja i nervne poremećaje.
je neophodan za sintezu masnih kiselina i aminokiselina, koje omogućavaju rast, a izgleda da može sprečiti stvaranje masnih naslaga, koje mogu ometati pravilnu funkciju jetre i bubrega.
Osnovni hranljivi sastojak ljudi i životinja. Jako je bitan za normalan rast i zarastanje rana. Trudnicama je neophodan u većim količinama, a pokazalo se da određena doza folne kiseline umnogome smanjuje rizik od defekta kičmene moždine ploda. Preporučeni dnevni unos vitamina B9 je za odrasle 400 µg, dok je za trudnice potrebno 800 µg.
„čuva“ crvena krvna zrnca, tako što štiti mijelin-masnu materiju, koja oblaže nerve i omogućava im razmenu električnih impulsa, odnosno komunikaciju. Ima zaštitnu ulogu od tumora, pre svega onih oblika, koji nastaju usled pušenja. U svojoj strukturi sadrži mineral kobalt, što ga čini jedinstvenim, po složenosti hemijske „građe“, među svim vitaminima. Odlični izvori ovog vitamina su meso, ribe, mlečni proizvodi i jaja.
Sigurno je da dobrom, raznovrsnom i izbalansiranom ishranom treba obezbediti optimalan dnevni unos hranljivih materija, pa i vitamina B-grupe. Međutim, u određenim stanjima, kada je unos hranljivih materija nedovoljan/neadekvatan postoji potreba za suplementacijom, putem različitih preparata.
Iz svega navedenog proističe ogroman nutritivni značaj vitamina B-kompleksa, koji sledi iz bitnih fizioloških funkcija organizma, u koje su oni direktno ili indirektno uključeni. Potpuno je jasno da vitamini nisu“ tonici“ i u te svrhe sigurno se i ne propisuju. U stanjima nakon dugotrajnih, iscrpljujućih infekcija, kada postoji smanjen dnevni unos ovih vitamina, ili poremećaj njihove resorpcije(iskorišćenja), u graviditetu i laktaciji, opravdana je farmakološka primena vitamina B- GRUPE. Alkoholizam, takođe predstavlja važnu i opravdanu indikaciju za primenu ovih vitamina.
Pred nama je sigurno intenzivan period istraživanja mogućnosti primene ovih supstancija. Možda najviše uzbuđuje podatak da je demencija kod obolelih od Alchajmerove bolesti usporena za 30-50%, kod onih pacijenata, koji su dobijali visoke doze vitamina B6 i B12, kao dodatak prehrani(studija“Ohsvord prodžekt“). Saznanje da je reč o vitaminima, a ne lekovima, obezbedilo bi široko dostupnu i jeftinu terapiju, a prevencija bolesti bi mogla otpočeti već pri blagom stepenu kognitivnog oštećenja mozga, odnosno, početnom stadijumu demencije. Rezultati ovog istraživanja, koji su premašili sva očekivanja, revolucionarni su, pre svega zbog preventive, jer bi se adekvatnom primenom B6 i B12 vitamina mozak mogao unapred zaštititi od propadanja.
Nedavno je utvrđeno, da vitamin B12 ima značajnih antitumorskih efekata, a intenzivno se proučavaju njegove potencijalne farmakološke „akcije“ u centralnom nervnom sistemu, sa posebnim osvrtom na procese koncentracije, pamćenja i ravnoteže.
O racionalnim indikacijama, pravilnoj primeni i doziranju, specifičnim stanjima ,koja otežavaju/smanjuju resorpciju vitamina konsultujte se sa Vašim farmaceutom.
Šinik Aleksandar, dipl.farm.spec.
Farmakoinformativni centar ZU Apoteka Požarevac
Imunitet u biološkoj terminologiji, predstavlja sposobnost organizma da se bori od napada stranih mikroorganizama (virusa, bakterija, gljivica, parazita), njihovih hemijskih supstancija (toksina), kao i sopstvenih izmenjenih (npr. tumorskih) i istrošenih ćelija.
Postoje dva osnovna tipa imuniteta:
Urođeni imunitet(prirodni, nativni), čija se funkcija ogleda u učestvovanju u ranoj fazi odbrane od infekcija, uvek postoji u zdravih osoba, sprečava ulazak mikroorganizama i brzo eliminiše one, koji su dospeli u tkiva domaćina i
stečeni imunitet, koji se razvija sporije i učestvuje u kasnijoj fazi odbrane od infekcije i pokreće se kada mikroorganizmi i/ili njihovi produkti dospeju do limfnih organa. Za potrebe finijih analiza stečeni imunitet može se podeliti na humoralni i celularni(ćelijski) imunitet. Opšte je prihvaćen stav da pojedine materije mogu „ojačati“ naš imunitet, odnosno odbrambene snage organizma. Pomenimo samo neke od njih, iz bogate lepeze imunostimulatora, supstancija koje pojačavaju naš imunitet
VITAMINI i MINERALI– stimulišu metaboličke procese, omogućuju oslobađanje energije, pokreću biološke funkcije. Od davnina je poznata uloga vitamina C u stanjima infekcije i bolesti. Iako njegova uloga u sprečavanju i lečenju nazeba nije mogla biti eksperimentalno dokazana, postoje indirektni podaci i činjenice, koji idu u prilog ovoj tezi. Za vreme trajanja infekcije, tkiva ga pojačano troše, on „pomaže“ našim odbrambenim snagama u borbi protiv mikroorganizama i ima antiinflamatorno delovanje. Kompleks vitamina B grupe je takođe blagotvoran u stanjima nakon oporavka od težih infekcija i u periodu iscrpljenosti organizma. Cink je uključen u veliki broj fizioloških funkcija, a značajno dejstvo ima i na imuni sistem. U velikom broju preparata nalazi se zajedno sa vitaminom C, gde deluje sinergistički.
ANTIOKSIDANSI – dugi niz godina vlada mišljenje da mnoge teške bolesti( neki maligni tumori, neurodegenerativna oboljenja…) nastaju kao posledica oštećenja bioloških struktura visoko reaktivnim „slobodnim radikalima“. Iako slobodni radikali ne moraju nužno i biti štetni, ipak u našem prirodnom „antioksidativnom sistemu“, koji štiti naše ćelije, učestvuju vitamini A,C,E, koenzim Q , minerali(cink, selen, bakar) i još neke supstancije. Stoga je opravdan, naravno uz preporuku zdravstvenih stručnjaka odgovarajući doziran unos preparata, koji sadrže ove materije.
OMEGA – 3 – KISELINE – neke od masnih kiselina, organizam ne može sam stvoriti, pa se moraju unositi hranom, otuda i potiče naziv za njih esencijalne masne kiseline(„vitamin F“). One su gradivni elementi ćelijskih membrana, a dokazano je i da imaju ulogu u smanjenju upalnih reakcija.
PROBIOTICI – predstavljaju suplemente(dodatke hrani), koji sadrže „prijateljske“ bakterije, koje su vrlo bitne za održavanje ravnoteže u mikroflori našeg digestivnog sistema. Svima nam je dobro poznata krilatica „ uz svaki antibiotik uzmite i probiotik“. Naime, poznato je da antimikrobne supstancije, npr. antibiotici, pored svog neosporno korisnog dejstva na eliminaciju patogenih bakterija, uništavaju i one „dobre“. Svakako da je racionalna i terapijski opravdana primena probiotika, da bi se sanirala eventualna dijareja, nastala usled primene antibiotika. U probiotskim farmaceutskim preparatima obično se nalazi kombinacija različitih sojeva bakterija, čime se praktično „imitira“ naša endogena flora.
GLUKANI – polisaharidi, produkti gljiva, koji imaju sposobnost stimulacije imunosistema. Brojne naučne studije potvrdile su terapijske efekte na imuni sistem ovih supstancija, ali su još u toku razmatranja o doziranju ovih preparata, kao i o dužini trajanja terapije.
MED i proizvodi od meda ( propolis, matična mleč), sprečavaju „in vitro“ rast bakterija i virusa, a u organizmu podstiču stvaranje ćelija imunog sistema i „antitela“. Matična mleč ima bakteriostatska i baktericidna dejstva. Danas postoji zaista veliki broj ovih preparata u različitim farmaceutskim oblicima.
Lekovite biljke – Echinacea,Aloe vera,Zeleni čaj, Alga spirulina, Noni(sok), Acai(grozdovi), Acerola, Aronija. Echinaceaje sigurno najpoznatiji i najispitivaniji imunostimulator, ima antivirusno, antibakterijsko i antifugalno delovanje. Korisna je kod hroničnih infekcija, pospešuje zaceljivanje i ima antiupalno delovanje.
Šinik Aleksandar, dipl. farm,
specijalista farmaceutske zdravstvene zaštite,
Farmakoinformativni centar, ZU Apoteka Požarevac