Имунитет  у биолошкој терминологији, представља способност организма да се бори од напада страних микроорганизама (вируса, бактерија, гљивица, паразита), њихових хемијских супстанција (токсина), као и сопствених измењених (нпр. туморских) и истрошених ћелија.  

Постоје два основна типа имунитета:

Урођени имунитет(природни, нативни), чија се функција огледа у учествовању у раној фази одбране од инфекција, увек постоји у здравих особа, спречава улазак микроорганизама и брзо елиминише оне, који су доспели у ткива домаћина и

стечени имунитет, који се развија спорије и учествује у каснијој фази одбране од инфекције и покреће се када микроорганизми и/или њихови продукти доспеју до лимфних органа. За потребе финијих анализа стечени имунитет може се поделити на хуморални и целуларни(ћелијски) имунитет. Опште је прихваћен став да поједине материје могу „ојачати“ наш имунитет, односно одбрамбене снаге организма. Поменимо само неке од њих, из богате лепезе имуностимулатора, супстанција које појачавају наш имунитет

ВИТАМИНИ и МИНЕРАЛИ– стимулишу метаболичке процесе, омогућују ослобађање енергије, покрећу биолошке функције. Од давнина је позната улога витамина Ц у стањима инфекције и болести. Иако његова улога у спречавању и лечењу назеба није могла бити експериментално доказана, постоје индиректни подаци и чињенице, који иду у прилог овој тези. За време трајања инфекције, ткива га појачано троше, он „помаже“ нашим одбрамбеним снагама у борби против микроорганизама и има антиинфламаторно деловање. Комплекс витамина Б групе је такође благотворан у стањима након опоравка од тежих инфекција и у периоду исцрпљености организма. Цинк је укључен у велики број физиолошких функција, а значајно дејство има и на имуни систем. У великом броју препарата налази се заједно са витамином Ц, где делује синергистички.

АНТИОКСИДАНСИ – дуги низ година влада мишљење да многе тешке болести( неки малигни тумори, неуродегенеративна обољења…) настају као последица оштећења биолошких структура високо реактивним „слободним радикалима“. Иако слободни радикали не морају нужно и бити штетни, ипак у нашем природном „антиоксидативном систему“, који штити наше ћелије, учествују витамини А,Ц,Е, коензим Q , минерали(цинк, селен, бакар) и још неке супстанције. Стога је оправдан, наравно уз препоруку здравствених стручњака одговарајући дозиран унос препарата, који садрже ове материје.

ОМЕГА – 3 – КИСЕЛИНЕ – неке од масних киселина, организам не може сам створити, па се морају уносити храном, отуда и потиче назив за њих есенцијалне масне киселине(„витамин Ф“). Оне су градивни елементи ћелијских мембрана, а доказано је и да имају улогу у смањењу упалних реакција.

ПРОБИОТИЦИ – представљају суплементе(додатке храни), који садрже „пријатељске“ бактерије, које су врло битне за одржавање равнотеже у микрофлори нашег дигестивног система. Свима нам је добро позната крилатица „ уз сваки антибиотик узмите и пробиотик“. Наиме, познато је да антимикробне супстанције, нпр. антибиотици, поред свог неоспорно корисног дејства на елиминацију патогених бактерија, уништавају и оне „добре“. Свакако да је рационална и терапијски оправдана примена пробиотика, да би се санирала евентуална дијареја, настала услед примене антибиотика. У пробиотским фармацеутским препаратима обично се налази комбинација различитих сојева бактерија, чиме се практично „имитира“ наша ендогена флора.  

ГЛУКАНИ – полисахариди, продукти гљива,  који имају способност стимулације имуносистема. Бројне научне студије потврдиле су терапијске ефекте на имуни систем ових супстанција, али су још у току разматрања о дозирању ових препарата, као и о дужини трајања терапије.

МЕД и производи од меда ( прополис, матична млеч), спречавају „in vitro“ раст бактерија и вируса, а у организму подстичу стварање ћелија имуног система и „антитела“. Матична млеч има бактериостатска и бактерицидна дејства. Данас постоји заиста велики број ових препарата у различитим фармацеутским облицима.

Лековите биљке – Echinacea,Aloe vera,Zeleni čaj, Alga spirulina, Noni(сок), Acai(гроздови), Аcerolа, Аroniја. Echinaceaје сигурно најпознатији и најиспитиванији имуностимулатор, има антивирусно, антибактеријско и антифугално деловање. Корисна је код хроничних инфекција, поспешује зацељивање и има антиупално деловање.

• На крају овог кратког прегледа поменимо и да је за очување нашег имунитета корисно и придржавати се неких принципа „здравог начина живота“ , који подразумевају унос разноврсне хране, одржавање оптималне телесне тежине, смањење уноса холестерола, редовно уношење течности, ограничење уноса соли и шећера, повећање уноса сложених угљених хидрата и дијетних влакана(свеже воће, поврће, интегралне житарице), смањење и/или избегавање уноса кафе, алкохола и дувана, практиковање редовне, умерене физичке активности.
• Трајање терапије овим препаратима треба ограничити на краћи временски период( неколико месеци), да се не би постигао супротни ефекат – имуносупресија, тј.слабљење имуног система. Одлуку о увођењу у терапију и времену трајања доноси доктор медицине, узимајући у обзир стање пацијента, животну доб, пол.  O рационалним индикацијама, правилној примени и дозирању, као и о времену трајања суплементације овим препаратима консултујте се са Вашим фармацеутом. Фармацеути Здравствене установе Апотека Пожаревац Вам стоје на располагању.

Шиник Александар, дипл. фарм,
специјалиста фармацеутске здравствене заштите,
Фармакоинформативни центар, ЗУ Апотека Пожаревац