Imunitet  u biološkoj terminologiji, predstavlja sposobnost organizma da se bori od napada stranih mikroorganizama (virusa, bakterija, gljivica, parazita), njihovih hemijskih supstancija (toksina), kao i sopstvenih izmenjenih (npr. tumorskih) i istrošenih ćelija.  

Postoje dva osnovna tipa imuniteta:

Urođeni imunitet(prirodni, nativni), čija se funkcija ogleda u učestvovanju u ranoj fazi odbrane od infekcija, uvek postoji u zdravih osoba, sprečava ulazak mikroorganizama i brzo eliminiše one, koji su dospeli u tkiva domaćina i

stečeni imunitet, koji se razvija sporije i učestvuje u kasnijoj fazi odbrane od infekcije i pokreće se kada mikroorganizmi i/ili njihovi produkti dospeju do limfnih organa. Za potrebe finijih analiza stečeni imunitet može se podeliti na humoralni i celularni(ćelijski) imunitet. Opšte je prihvaćen stav da pojedine materije mogu „ojačati“ naš imunitet, odnosno odbrambene snage organizma. Pomenimo samo neke od njih, iz bogate lepeze imunostimulatora, supstancija koje pojačavaju naš imunitet

VITAMINI i MINERALI– stimulišu metaboličke procese, omogućuju oslobađanje energije, pokreću biološke funkcije. Od davnina je poznata uloga vitamina C u stanjima infekcije i bolesti. Iako njegova uloga u sprečavanju i lečenju nazeba nije mogla biti eksperimentalno dokazana, postoje indirektni podaci i činjenice, koji idu u prilog ovoj tezi. Za vreme trajanja infekcije, tkiva ga pojačano troše, on „pomaže“ našim odbrambenim snagama u borbi protiv mikroorganizama i ima antiinflamatorno delovanje. Kompleks vitamina B grupe je takođe blagotvoran u stanjima nakon oporavka od težih infekcija i u periodu iscrpljenosti organizma. Cink je uključen u veliki broj fizioloških funkcija, a značajno dejstvo ima i na imuni sistem. U velikom broju preparata nalazi se zajedno sa vitaminom C, gde deluje sinergistički.

ANTIOKSIDANSI – dugi niz godina vlada mišljenje da mnoge teške bolesti( neki maligni tumori, neurodegenerativna oboljenja…) nastaju kao posledica oštećenja bioloških struktura visoko reaktivnim „slobodnim radikalima“. Iako slobodni radikali ne moraju nužno i biti štetni, ipak u našem prirodnom „antioksidativnom sistemu“, koji štiti naše ćelije, učestvuju vitamini A,C,E, koenzim Q , minerali(cink, selen, bakar) i još neke supstancije. Stoga je opravdan, naravno uz preporuku zdravstvenih stručnjaka odgovarajući doziran unos preparata, koji sadrže ove materije.

OMEGA – 3 – KISELINE – neke od masnih kiselina, organizam ne može sam stvoriti, pa se moraju unositi hranom, otuda i potiče naziv za njih esencijalne masne kiseline(„vitamin F“). One su gradivni elementi ćelijskih membrana, a dokazano je i da imaju ulogu u smanjenju upalnih reakcija.

PROBIOTICI – predstavljaju suplemente(dodatke hrani), koji sadrže „prijateljske“ bakterije, koje su vrlo bitne za održavanje ravnoteže u mikroflori našeg digestivnog sistema. Svima nam je dobro poznata krilatica „ uz svaki antibiotik uzmite i probiotik“. Naime, poznato je da antimikrobne supstancije, npr. antibiotici, pored svog neosporno korisnog dejstva na eliminaciju patogenih bakterija, uništavaju i one „dobre“. Svakako da je racionalna i terapijski opravdana primena probiotika, da bi se sanirala eventualna dijareja, nastala usled primene antibiotika. U probiotskim farmaceutskim preparatima obično se nalazi kombinacija različitih sojeva bakterija, čime se praktično „imitira“ naša endogena flora.  

GLUKANI – polisaharidi, produkti gljiva,  koji imaju sposobnost stimulacije imunosistema. Brojne naučne studije potvrdile su terapijske efekte na imuni sistem ovih supstancija, ali su još u toku razmatranja o doziranju ovih preparata, kao i o dužini trajanja terapije.

MED i proizvodi od meda ( propolis, matična mleč), sprečavaju „in vitro“ rast bakterija i virusa, a u organizmu podstiču stvaranje ćelija imunog sistema i „antitela“. Matična mleč ima bakteriostatska i baktericidna dejstva. Danas postoji zaista veliki broj ovih preparata u različitim farmaceutskim oblicima.

Lekovite biljkeEchinacea,Aloe vera,Zeleni čaj, Alga spirulina, Noni(sok), Acai(grozdovi), Acerola, Aronija. Echinaceaje sigurno najpoznatiji i najispitivaniji imunostimulator, ima antivirusno, antibakterijsko i antifugalno delovanje. Korisna je kod hroničnih infekcija, pospešuje zaceljivanje i ima antiupalno delovanje.

  • Na kraju ovog kratkog pregleda pomenimo i da je za očuvanje našeg imuniteta korisno i pridržavati se nekih principa „zdravog načina života“ , koji podrazumevaju unos raznovrsne hrane, održavanje optimalne telesne težine, smanjenje unosa holesterola, redovno unošenje tečnosti, ograničenje unosa soli i šećera, povećanje unosa složenih ugljenih hidrata i dijetnih vlakana(sveže voće, povrće, integralne žitarice), smanjenje i/ili izbegavanje unosa kafe, alkohola i duvana, praktikovanje redovne, umerene fizičke aktivnosti.
  • Trajanje terapije ovim preparatima treba ograničiti na kraći vremenski period( nekoliko meseci), da se ne bi postigao suprotni efekat – imunosupresija, tj.slabljenje imunog sistema. Odluku o uvođenju u terapiju i vremenu trajanja donosi doktor medicine, uzimajući u obzir stanje pacijenta, životnu dob, pol.  O racionalnim indikacijama, pravilnoj primeni i doziranju, kao i o vremenu trajanja suplementacije ovim preparatima konsultujte se sa Vašim farmaceutom. Farmaceuti Zdravstvene ustanove Apoteka Požarevac Vam stoje na raspolaganju.

Šinik Aleksandar, dipl. farm,
specijalista farmaceutske zdravstvene zaštite,
Farmakoinformativni centar, ZU Apoteka Požarevac