Опрезно са лековима

Савети фармацеута

Циљ квалитетног и успешног лечења је изабрати најефикаснији и најбезбеднији лек, са најмање нежељених дејстава, према постављеној дијагнози и општем стању пацијената. Лекари и фармацеути морају добро познавати и препознавати нежељена дејства и тада је примена лекова безбеднија, а ризик оштећења здравља због озбиљних нежељених и токсичних ефеката је минималан.

Сваке године у свету се произведе десетак нових медикамената с потпуно новим механизмима деловања, а на путу од фабрике до апотеке сваки пролази вишегодишњу лаборатотијску и клиничку проверу. При првој регистрацији новог лека процена његове ефикасности и безбедности заснива се на контролисаним клиничким истраживањима на неколико хиљада људи. Па ипак, ма колико та испитивања била опсежна,не могу се са сигурношћу предвидети сва неповолна дејства…

Зашто настају нежељена дејства лекова ?

До сада није пронађен ниједан лек за који се може реци да је у потпуности безбедан. Нежељена дејства углавном произилазе из његових особина, описана су у упуству које прати лек и могу се избећи или умањити. Најчешће настају због непридржавања препорука и неодговарајуће комбинације лекова а испољавају се стомачним тегобама, алергијом, вртоглавицом, анемијом па и много тежим реакцијама као што су крварења, оштећење јетре, срца и бубрега .

Нежељена дејства или нежељена реакција је свака штетна и ненамерно изазвана реакција на лек која се појавила при примени уобичајене дозе лека.

По механизму настанка нежељена дејства могу бити:

1. нежељена дејства која произилазе из терапијског деловања лека, испољавају се често,и по правилу су дозно зависна,(чешћа су и озбиљнија при примени већих доза), временски су повезана са применом лека. Гастрична иритација код аспирина, бронхо спазам код пропранолола.
2. нежељена дејства лека која представљају неуобичајену реакцију (интеракцију) организама и лека. Манифестују се као :
   а)алергијске и
   б) аутоиммуне реакције
   а)карактеристичне алергијске реакције на лекове су следеће:различите кожне промене, ринитис, коњуктивитис и озбиљне реакције као што су анафилактички шок, серумска болест, хемолитичка анемија и хепатитис.Нису дозно зависне.
3. статистички ефекти –учесталије испољавање неког обољења код особа које користе одредјени лек, него код особа које не користе тај лек. Орални контрацептиви после висегодишње примене доводе до тромбоемболије и антидепресиви до опадања косе.

На појаву нежељених ефеката могу утицати и индивидуалне разлике у метаболизму лекова. Многи болесници истовремено користе више лекова који појединачно не стварају тегобе али узети заједно могу да изазову нежељена дејства.Догађа се да болесник има две болести које захтевају лечење различитих специјалиста. Уколико их боленик не обавести о свим дијагнозама и лековима које узима, могуће је да од једног лекара добије лек који потире дејство другог. У таквој терапијској комбинацији болесник с правом тврди да му неки лек није помогао, или да је изазаво сметње.

Неповољних комбинација лекова је много. Дијабетичар који, рецимо користи инсулин не би требало да узима и бета-блокаторе, лекове за снижење крвног притиска и срчану аритмију, јер ће њиме прикрити упо зоравајуће знаке хипогликемије(дрхтавицу, бледило, презнојавање, лупање срца) и тако це спречити њено благовремено регулисање. У том стању може да падне у кому ,а да се не зна разлог. Такав исход се може спречити ако се уместо бета-блокатора примени АЦЕ-инхибитор.

Велики број лекова у комбинацији са антикоагулансима(лековима против згрушавања крви) могу да изазову крварења опасна по живот. Антикоагулансе не треба комбиновати са лековима из групе антиреуматика и аналгетика,као што су аспирин, диклофенак, ибупрофен.

Опасности су изложени и болесници који узимају лекове за лечење срчаних аритмија, а треба да се подвргну хирушкој интервенцији под локалном анестезијом. Анестетик појачава ефекте тих лекова и зато болесник треба да обавести зубног лекара или хирурга ди их узима.

Истовремена примена полусинтетских пеницилина(ампицилина) и тетрациклина са оралним контрацептивним средствима, мозе смањити контрацептивни ефекат и довести до нежељене трудноце.

Информације о безбедности лекова морају се заснивати искључиво на научним чињеницама и (у средствима јавног информисања) приказати објективно, тачно и на одмерен начин.

Преузимање

Интеракције лекова и хране

Савети фармацеута

Интеракције лекова представљају квалитативно односно квантитативно мењање деловања једног лека другим леком при њиховој истовременој примени.

 Интеракције су узајамна дејства лекова и других супстанци при којима се мењају њихова фармаколошка својства.

Лекови могу ступати у интеракцију са:

• састојцима хране
• ендогеним трансмитерима и хормонима
• другим лековима

Интеракције могу бити терапијски корисне што је уједно и разлог за полимедикацију али могу бити и терапијски штетне и непожељне, настале као последица полипрагмазије.

Употреба више лекова у исто време се не може избећи. Два су главна разлога за то. Најпре, данас је у популацији све већи број хроничних болесника, који стално узимају неки лек и захваљујући томе су условно здрави (дијабетичари, епилептични болесници, хипертензивни болесници, здраве жене које узимају оралне контрацептиве). Друга болест која се појави код таквог болесника неизбежно налазе примену новог лека. Уз то, ти болесници често користе лекове који су доступни без прописивања, у слободној продаји ОТЦ препарати, тако да се вероватноћа ступања лекова у интеракције експоненцијално повећава. Са друге стране, многе болести се ефикасније и сигурније лече са више лекова  (комбинованом терапијом).

Ако се узме у обзир и чињеница да и оно са чиме је човек у свакодневном контакту или га узима (као разна пића, пиће алкохол, никотин, разни загађиваћи из околине, резидуи у храни и пићу и др. ) није индиферентно, могућност интеракција са лековима је велика.

Интеракције између хране и лекова могу имати значајан утицај на успех фармакотерапије као и на тежину и учесталост нус појава многих лекова.

Највећи број интеракција има за последицу убрзано, одложено или продужено деловање лека.

Како и зашто долази до интеракције хране и лекова?

• Највећи број лекова се примењује орално;
• Заједнички пут хране и лекова од места уласка у организам до места деловања;
• Конкуренција хране и лекова за различите процесе у организму;
• Синергизам и антагонизам

Од чега зависи ефекат интеракција хране и лекова?

• Врсте лека и начина употребе лека;
• Количине и састава оброка;
• Генетских фактора;
• Узраста;
• Здравственог стања;
• Уношења алкохола;
• Пушења

Особе са највећим ризиком од појаве интеракција лекова и хране 

–     Деца и адолесценти –         Старије особе –        Лоше ухрањене особе –       Гојазне особе –       Хронични болесници 

Интеракције лекова и хране могу да се посматрају на четири основна нивоа:

1.      На нивоу дигестивног тракта (физичка и хемијска интеракција)

Храна својим присуством може да утиче на брзину ресорпције из ГИТ-а, што зависи од времена протеклог између узимања хране и лека.

Када треба узети лек?

• 1х пре оброка или 2х после оброка
• За време оброка

По правилу, узимање лека после јела у различитој мери смањује и степен и брзину ресорпције лека из ГИТ-а. Али, негде присуство хране повећава биолошку расположивост. Храна богата мастима убрзава и повећава апсорпцију липосолубилних лекова (гризеофулвин и хлорамфеникол). Жучне соли захваљујући свом површински активном потенцијалу повећавају растворљивост липосолубилних лекова и зато се њихова биорасположивост повећава када се они узимају за време масних оброка.

Утицај хране као оброка на апсорпцију неких антибиотика

Природа хране, пХ вредност, количина воде у ГИТ-у мењају растворљивост лекова.Узимање лекова са газираним пићима или киселим соковима (цитруси, грејпфрут, јабука) може да доведе до растварања лека у желуцу уместо у цревима и тако смањи његову биорасположивост. Антибиотици уништавају цревну флору што доводи до дијареје и смањене апсорпције нутријената. Контролисане студије су показале да узимање пробиотика превенира антибиотицима изазвану дијареју.

Дуготрајна употреба антибиотика може да доведе до дефицита витамина К због уништавања цревне флоре која га синтетише. Резултат тога је хеморагија. Суплементација витамином К током терапије овим лековима може да буде од велике помоћи.

2.      На нивоу пресистемског метаболизма

 Лекови и храна унети заједно повећавају притицање крви у јетру па активне супстанце које се метаболишу у јетри остају у њој још краће време што повећава њихову биорасположивост. Када је у питању вегетаријанска исхрана, полувреме елиминације лекова који се метаболишу хепатичком оксидацијом је веће код вегетаријанаца него код популације која једе месо. Код ових особа потребне су мање средње дневне дозе лекова који се на тај начин метаболишу. Дуготрајна употреба већих количина алкохола доводи до цирозе јетре што може да доведе до смањеног метаболисања неких лекова који тада остају дуже у систему и могу додатно да оштете јетру.

Неадекватан начин исхране као нпр. дефицит неких витамина може да има утицај на метаболизам неких лекова у јетри. Суплементација витамина Б групе појачава ефекат трицикличних антидепресива и флуоксетина.

3.      На нивоу системске циркулације

 Носачи лекова су албумини плазме. На лек протеин везивање, храна утиче преко два механизма:

-Плазма-протеин концентрације;

-Плазма-масне киселине концентрације

При недовољном уношењу протеина, нема довољно места за везивање лека па је већа концентрација лека у слободном облику. Његов фармаколошки ефекат је појачан али је елиминација  убрзана.

Слободне масне киселине се такође везују за албумине плазме. Мастан оброк повећава концентрацију масних киселина у крви након 12х, а и гладовање од 40х повећава ниво слободних масних киселина јер се оне ослобађају из масног ткива.

Неки лекови могу да повећавају метаболизам нутријената што доводи до повећања у њиховим потребама и опасности од њиховог дефицита. Фенобарбитон, фенитоин повећавају метаболизам фолне киселине и витамина Д и К и тиме проузрокују њихов недостатак. Нарочито је опасно повећање метаболизма витамина Д јер доводи до остеомалације.

Дувански дим и димљена храна садрже полицикличне ароматичне угљоводонике који су добро познати индуктори микрозомних ензима јетре. Полувреме елиминације диазепама и оксазепама је краће код пушача него код непушача.

4.      На нивоу реналне екскреције

Натријум и литијум се такмиче за тубуларну ресорпцију у бубрезима. Јако слана храна доводи до повећаног излучивања литијума чиме се смањује његов ниво у крви.

Витамин Ц повећава елиминацију трицикличних антидепресива и тетрациклина.

Ефекат лекова на унос хране и нутрициони статус

 Лекови могу да утичу на апетит и чула мириса и укуса и да смање лучење саливе што доводи до сушења уста, каријеса, стоматитиса.

Трициклицни антидепресиви (амитриптилин) доводе до сусења уста и киселог или металног укуса.

Флуоксетин може да проузрокује анорексију и губитак тежине.

Већина антипсихотичких лекова (тиоридазин и литијум) и трицикличних антидепресива појачава апетит и могу да доведу до гојазности.

Интеракције алкохола са лековима

 Способност алокохола да стимилише (хронична интоксикација алкохолом), односно инхибише (акутна интоксикација алкохолом) микрозомни ензимски систем јетре основа је добро познатих интеракција између алкохола и великог броја лекова.

Дисулфирам сам по себи тј. у одсуству алкохола у организму не проузрокује нагомилавање токсичних концентрација ацеталдехида у организму што је праћено врло непријатним симптомима као што су осећај топлоте по телу, црвенило коже, хипотензија, наузеја, вртоглавица, повраћање. 

Интеракције алокохола и лекова 

Интеракције лекова са млеком и млечним производима

Тетрациклини, флуорохинолони,  антациди, бисфосфонати граде нерастворне комплексе са калцијумом који онемогућавају ресорпцију тих лекова из ГИТ-а.

Неселективни инхибитори МАО и лекови 

Транилципромин и фенелзин реагују са тирамином из хране = опасност од церебралних крварења. Храна богата тирамином: сиреви, вино ,пиво, рибе, квасац, чоколада.

Тирамин се нормално разграђује у јетри под дејством МАО. Када је МАО инхибисана, тирамин пролази кроз јетру неразграђен и проузрокује ослобађање великих количина норадреналина и адреналина = хипертензија.

Интеракције лекова и биљних препарата

 Сматра се да кантарион врши индукцију ензима јетре и услед тога долази до смањења дејства лека. С друге стране , нагли престанак узимања кантариона доводи до повећања концентрације истовремено примењиваног лека и до испољавања његовог токсичног дејства. 

Треба водити рачуна и о могућем деловању кантариона као фотосензибилизатора; нарочито треба избегавати комбинацију са лековима који и сами поседују овакво деловање (тетрациклини, сулфонамиди, тиазиди ,хинолони, пироксикам…) и упозорити корисника за могућу појаву промена на кожи. 

Интеракције лекова са соком од грејпфрута

 Блокатори Ца канала

Инхибитори ХМГ-ЦоА редуктазе (статини)

Имунопсупресиви (циклоспорин)

Антиаритмици (амјодарон)

Антихистаминици

Биолошки активне супстанце из сока од грејпфрута (биофлавоноиди и фуранокумарини) инхибирају ензиме у јетри што доводи до смањеног метаболизма ових лекова.

Када се сок од грејпфрута узима заједно са набројаним лековима у интервалу од неколико сати, сок од грејпфрута има потенцијал да испољи интеракциони ефекат и до три дана после употребе. Интеракције поврћа са лековима

 Бели лук може повећати дејство оралних антокоагуланаса – крварење; Зелено лиснато поврће богато вит. К може да антагонизухе дејство оралних антикоагуланаса.(деривати кумарина компетитивним механизмом антагонизују деловање витамина К па тако спречавају синтезу свих фактора коагулације на које делује витамин К)

Интеракције лекова + кафа, чај,кока кола

 Кофеин инхибира метаболизам аминофилина;

Танини из чаја црног преципитирају амитриптилин и имипрамин;

Ципрофлоксацин инхибира метаболизам кофеина и теофилина што доводи до појачаног аналептичког ефекта кофеина.

Препоруке за поједине групе лекова

Интеракције јесу велики проблем, јер могу значајно утицати на исход лечења због промена ефикасности и/или безбедности примењених супстанци.

С обзиром  на самомедикацију и полипрагмазију, потенцијални број интеракција лекова и хране је сваким даном сва већи.

Немогуће је познавати сваку од њих.

Велики број интеракција је видљив тек после дужег временског периода.

    Шта можемо урадити?

Треба обратити пажњу на квалитет и квантитет хране као и раздобље између узимања појединих лекова и хране.

 Адекватна храна у избалансираним количинама + адекватан лек у оптималној дози = оптималан терапијски ефекат

                                                                                                  Маг.фарм.спец. Ивана Трифуновић                  

Детоксикација организма

Савети фармацеута

Једноставна метода за поступно и потпуно ослобађања организма од токсина насталих од лекова, алкохола, дувана, воде, несварене хране и слободних радикала назива се детоксикација. Применом појединих препарата постиже се регенерација јетре, бубрега, коже и гастроинтерстиналног тракта, повећана искоришћеност биолошки вредних материја из хране, отклањају се и ублажавају вирусне инфекције, подиже имунитет, успорава старење и свеобухватно олакшава рад унутрашњих органа …

(Слободни радикали су потенцијално штетна, високо реактивна једињења која у организму настају као међу продукт  уобичајних метаболитичких процеса. Настају и као резултат спољашњих утицаја, загађене средине, пушења, стреса, хемијски агресивних супстанци. Антиоксиданси су биоактивне супстанце које штите организам од слободних радикала.)

АРТИЧОКА-цваст артичоке богата је биљним влакнима, минералима, витаминима и  садржи флавоноиде и органске киселине. Препарати са артичоком преопручују се у циљу олакшавања варења, боље секреције жуци, а делују и на смањење нивоа холестерола и триглицерида у крви .

АЛФА ЛИПОНСКА КИСЕЛИНА-најмоћнији антиоксиданс и једини који је и липо и хидрсолубилан. Учествује у нормализацији преузимања и искоришћавања глукозе из крви, успорава старење, примењује се код стања као што су цироза јетре и хепатитис, учествује у елиминацији токсичних и тешких метала из организма.

LUCAS NONI de Tahiti је 100% природан сок, добијен из плода биљке Нони, која се на Тахитију употребљава већ две хиљаде година. Ову ”краљицу“ лековитих биљака, горкастог укуса ,одликује богаство минерала, витамина, ензима, аминокиселина, и оно најбитније алкалоида ксеронин. Овај алкалоид је неопходан човечијем организму за обнову молекула телесних ћелија а нони га садржи у великим количинама. Досадашња истраживања и искуства потврђују да НОНИ:

• подмлађује и обнавља ћелије у телу;
  • превентивно делује на дегенеративне болести;
  • побољшава опште стање организма.

ЈАБУКОВО СИРЋЕ-потпомаже метаболизам масти и богато је минералима и витаминима и може да:

• редукује телесну масу и наталожено сало;
  • одржава здрав ниво холестерола;
  • контролише ниво глукозе у крви;
  • детоксикује читав организам;
  • олакшава варење;
  • чува крвне судове и прочишћава систем од метаболитичког отпада.

ХЛОРЕЛА–је зелена микроалга која представља најбогатији природни извор хлорофила …

• убрзава метаболизам, јер влакнасте материје у хлорели побољшавају варење;
  • успорава старење;
  • детоксикује организам (прочишћава црева, бубреге, јетру и крвоток и стимулише производњу црвених крвних зрнаца);
  • снижава крвни притисак и холестерол;
  • убрзава раст код деце.

Богат садржај хлорофила и магнезијума утиче на кардиоваскуларни систем. Ћелије хлорофила су скоро идентичне са хемоглобином, али хлорофил у себи садржи Мг а хемоглобин гвожђе. Због своје улоге т ранспортера кисеоника до мозга, може се сматрати храном за мозак.

УЉЕ АЈКУЛИНЕ ЈЕТРЕ-је липопротеин, незасићени угљоводоник. Истраживања су открила да су за биолошку и терапеутску активност заслужна једињења алкиглицерол, скваламин, сквален, омега 3, 6, и 9 масне киселине, витамин А, Д, и Е. Ово уље има следећа дејства на људски организам:

• јача имунитет;
  • има антиканцерогено дејство;
  • штити организам од свакодневног зрачења из атмосфере;
  • повећава енергију снабдевајући ћелије кисеоником;
  • изразито детоксицирајуће и антиоксидативно дејство;
  • препоручује се код хроничног умора, фибромијалгије и опоравака од вирусних инфекција, јер враћа енергију и снагу.

ЗЕЛЕНИ ЧАЈ (ГРЕЕН ТЕА)-осим за справљање широм света популарног напитка, листови ове биљке користе се и медицинске сврхе. Активни састојци зеленог чаја су биофлавоноиди полифеноли. За њих се верује да су заслужни за већину корисних ефеката, нарочито јак антиоксидативни ефекат у редукцији слободних радикала. Научна истраживања су указала да зелени чај има утицаја на:

• здравље кардиоваскуларног система;
  • ослабљен имунитет;
  • хипертензију;
  • инфекције;
  • на повишени ниво холестерола и триглицерида у крви и
  • смањује ризик од појаве канцерогених обољења.

У РАЗГОВОРУ СА ВАШИМ ФАРМАЦЕУТОМ УЧИНИТЕ КОРАК ВИШЕ ПРЕМА ЗДРАВЉУ!

Правилна употреба капи и масти за очи

Савети фармацеута

Кратко упутство

• ОПЕРИТЕ РУКЕ
• ЗАБАЦИТЕ ГЛАВУ БЛАГО УНАЗАД
• ПОЛАКО ПОВУЦИТЕ ДОЊИ КАПАК И ГЛЕДАЈТЕ ОРЕ
• УЗМИТЕ БОЧИЦУ СА КАПАЉКОМ ЛИ ТУБУ У РУГУ РУКУ И РИБЛИЖИТЕ ОКУ
• АЛИ ДА НЕ ДОДИРНЕТЕ ОКО, ТРЕПАВИЦЕ ИЛИ ДРУГЕ ОВРШИНЕ СА КАПАЉКОМ
• СТАВИТЕ ПРОПИСАН БРОЈ КАПИ У КАПАК ИЛИ ИСТИСНИТЕ 1цм. МАСТИ ИЗ ТУБЕ ДУЖ ДОЊЕГ КАПАКА(ОД СПОЉА КА УНУТРАШЊЕМ УГЛУ ОКА)
• ЗАТВОРИТЕ ОЧИ, БЛАГО ТРЕПНИТЕ ПАР ПУТА ДА ОКО ПРЕКРИЈЕ РАСТВОР ИЛИ МАСТ
• НЕ ТРЉАЈТЕ ОЧИ
• АКО ВАМ СЕ ВИД ЗАМАГЛИ ОЧЕКУЈТЕ ДА ЋЕ ВАМ СЕ ЗА ПАР МИНУТА ТРЕПТАЊЕМ РАЗБИСТРИТИ
• ОБРИШИТЕ ВИШАК КАПИ ЧИСТОМ МАРАМИЦОМ
• АКО ТРЕБА УКАПАТИ ВИШЕ ОД ЈЕДНЕ КАПИ ИЛИ КОРИСТИТЕ ВИШЕ ВРСТА КАПИ ЗА ОКО, ПРИЧЕКАЈТЕ ПАР МИНУТА, ЗАТО ШТО ЋЕ ПРВЕ КАПИ ИСПРАТИ СЛЕДЕЋЕ И НЕЋЕ ИМАТИ ВРЕМЕНА ДА ДЕЛУЈУ
• ДОК ВАМ ВИД НЕ ПОСТАНЕ БИСТАР, НЕМОЈТЕ РАДИТИ ПОСЛОВЕ КОЈИ ЗАХТЕВАЈУ ПОСЕБНУ ПАЖЊУ (ВОЖЊА АУТА ИЛИ РАД СА МАШИНАМА…)
• НИКАДА НЕ ОЗАЈМЉУЈТЕ ВАШЕ КАПИ ЗА ОЧИ
• ДОК НЕ КОРИСТИТЕ КАПИ ЗА ОЧИ ЧУВАЈТЕ ИХ НА ТАМНОМ И ХЛАДОМ МЕСТУ ДОБРО ЗАТВОРЕНЕ У СЕКУНДАРНОЈ АМБАЛАЖИ(КАРТОНСКОЈ КУТИЈИЦИ)
• О ОКУ УПОТРЕБЕ РЕПАРАТА ЗА ОЧИ НАКОН ОТВАРАЊА ПИТАЈТЕ ВАШЕГ ФАРМАЦЕУТА

МАГ..ФАРМ. ЈЕЛЕНА ТРИФУНОВИЋ
СПЕЦ. ФАРМАЦЕУТСКЕ ТЕХНОЛОГИЈЕ

Грип (инфлуенца) и како се заштити од грипа

Савети фармацеута

ГРИП је инфекција дисајних путева узрокована вирусом грипа (инфлуенца).

Постоје три типа вируса А, Б, и Ц. Типови А и Б дају тежу клиничку слику. Они константно мењају своју структуру, тако да сваке године циркулишу различити „ланци“ вируса. Вирус типа Ц проузрокује веома благу клиничку слику или симптоми могу да буду одсутни.

КОЈЕ ОСОБЕ СУ УГРОЖЕНЕ?

ОД ГРИПА могу оболети све добне групе, највећи број инфицираних је у дечијем узрасту, најугроженије особе у погледу тежине испољавања болести, компликација и смртних исхода , представљају:

• Особе старије од 65 година;
• Деца млађа од 2 године;
• Жене у другом или трећем триместру трудноће;
• Особе са хроничним обољењима (астма, хронични опструктивни бронхитис, срчана и бубрежна слабост, шећерна болест и особе са ослабљеним имунолошким системом).

КЛИНИЧКЕ МАНИФЕСТАЦИЈЕ ГРИПА

• Преношење-грип се добија директним контактом или удисањемфиних капљица пуних вирусних честица, које заражене особе избацују кијањем, кашљањем или говором;
• Инкубациони период-инфицирана особа почиње да развија симптоме од 1 до 4дана након изложености вирусима, а може да пренесе болест другим особама од предходног дана од започињања симптома, па све до седмог дана од њиховог почетка.

КАКО ПРЕПОЗНАТИ ГРИП?

Симптоми-нагли почетак грознице, болови у мишићима (миалгија), главобоља, суви кашаљ, тешка малаксалост (замор), гушобоља и кијавица.
-код деце су чести симптоми: запаљење унутрашњег ува (ототис медиа), мучнина и повраћање.

Инфлуенца типично пролази после неколико дана, а иако кашаљ и малаксалост могу да трају више од две недеље. Код неки особа инфлуенца може да доведе до погоршања основне болести (плућног или срчаног обољења).