U modernoj farmakologiji praktično jedini opšte prihvaćeni anksiolitički lekovi su benzodiazepini. Anksiolitičko dejstvo označava suzbijanje anksioznosti(teskoba, psihička napetost, strah),uz malo(nimalo) sedacije, odnosno pospanosti. Anksiolitički efekat benzodiazepina posledica je vezivanja leka za tzv.benzodiazepinske receptore u strukturama limbičkog sistema, usled čega dolazi do blagog pojačanja aktivnosti osnovnog inhibitornog neurotransmitera u CNS-u-GABA.
Kao posledica ove farmakološke akcije benzodiazepina prilikom primene terapijskih doza razvijaju se sledeći efekti:smanjenje straha i napetosti (antianksiozni efekat), blaga relaksacija skeletnih mišića i anterogradna amnezija (nesposobnost sećanja dogadjaja, koji su se zbili, dok traje dejstvo leka). Ponekad je vrlo teško razgraničiti ono što se naziva antianksiozni efekat od sedacije. Benzodiazepini takodje ostvaruju i antikonvulzivni efekat, a u rangu terapijskih doza mogu da deluju i hipnotički.
U farmakokinetičkom smislu mogu se podeliti na:
– lekove sa kratkim dejstvom(midazolam, triazolam),
– lekove sa srednje dugim dejstvom(lorazepam),
– lekove sa dugim dejstvom(prazepam, diazepam…).
Ako su ostvareni povoljni uslovi, benzodiazepini olakšavaju uvodjenje u san.Najčešće se koriste oni sa kraćim biološkim poluvremenom(lorazepam), jer imaju preimućstvo tako što osiguravaju hipnotički efekat, ali ostavljaju dnevnu kognitivnu sposobnost neoštećenu.
Ovi lekovi takodje imaju prednost kod starijih pacijenata, kod kojih se benzodiazepini sa sporijom eliminacijom iz organizma mogu kumulirati.Medjutim, kod osoba sa izraženom anksioznošću u toku dana poželjna je primena ovih lekova sa dužim biološkim poluvremenom, npr. diazepama.Velika „popularnost“ i velika upotreba ovih lekova proističe iz činjenice da su to relativno bezbedni lekovi, širokih granica sigurnosti, male toksičnosti, pa su i njihovi neželjeni efekti relativno retki.Najčešći neželjeni efekt ovih lekova je prekomerna sedacija.
Trajanje terapije benzodiazepinima treba ograničiti na kratke kure od nekoliko nedelja do tri meseca.Duže trajanje terapije treba izbegavati, ako ne postoje posebni razlozi za ovakvu vrstu primene, kao npr. panična stanja, fobije, jer često dolazi do razvoja zavisnosti.Prekid terapije ovim lekovima mora biti postepen, jer nagli prekid može izazvati konfuzna stanja, konvulzije i delirijum.
Zavisnost od ovih lekova je moguća i česta.Daleko češće se javlja ukoliko se koriste benzodiazepini kratkog dejstva(lorazepam).Posle nekoliko dana/nedelja po prestanku uzimanaja leka mogu da se jave nesanica, anksioznost, znojenje, a kako ove tegobe liče na simptome zbog kojih se lek i uzima, to može da navede pacijenta na samovoljno povećanje doze.Tada postoji realna šansa da se razvije zavisnost od leka.
Činjenica je da zbog povoljnog profila neželjenih efekata ovih lekova postoji „olak“ odnos prema njihovoj upotrebi.U zapadnim zemljama potrošnja ovih lekova je u stagnaciji, dok u našoj zemlji se beleži rast potrošnje.
Interakcije ovih lekova su moguće sa antidepresivima, sa nekim antihistaminicima i antihipertenzivima, kao i aditivni efekti sa antikonvulzivima.Najopasnija je interakcija ovih lekova sa alkoholom.Uznemirena osoba pod dejstvom alkohola ne sme se smirivati ovim lekovima i obratno, osoba, koja je na terapiji benzodiazepinima ne sme koristiti alkohol.
Apsolutna kontraindikacija za primenu benzodiazepina je miastenija gravis.
Pored veoma kratkih kura za lečenje nesanice, ostale indikacije obuhvataju anksiozna stanja(period žalosti u porodici, stres…), panično-fobični sindrom, apstinencijalni sindrom, koji se javlja u toku lečenja zavisnosti od alkohola i drugih lekova.
Goodman and Gilman,s The Pharmaceutical Basis of Therapeutics (2002): Eds. J. G. Hardman, L. E. Limbird, Tenth edition, McGraw-Hill, New York… Toronto,
Farmakoterapijski vodič broj 3, (Ugrešić N., urednik), ALIMS, Beograd, 2006.
Витамини „Б-групе“ представљају комплекс витамина, неопходних за нормално функционисање организма. У ову групу витамина спадају витамини: Б1, Б2, Б3, Б5, Б6, Б7, Б9, Б12, Б13, Б15, Б17. Размотримо укратко неке најзначајније физиолошке улоге овог комплекса и покушајмо да „завиримо“ у будућа поља њихове примене.
ВИТАМИН Б1 (тиамин, анеурин),
Oд кључне је важности у процесима којима тело издваја енергију из угљених хидрата, такође је благи диуретик, што га чини „чуваром“ бубрега и простате. Б1 је први изоловани и идентификовани витамин Б, задужен за одржавање здравог апетита.У намирницама га највише има у необрађеним житарицама, језгровитим плодовима и махунастом поврћу. У току су испитивања о побољшању оштрине ума, код жена, које су узимале 50 мг/дан овог витамина.
ВИТАМИН Б2 (рибофлавин)
Помаже организму да користи протеине и угљене хидрате и штити слузокожу тзв.“влажних површина “(очи, зидовиусана, нос, грло, вагина и завршни део дебелог црева). Његов недостатак утиче на промене у слузокожи, те узрокује запаљења језика, очију, цревне поремећаје, малокрвност, заостајање у расту и развоју.
ВИТАМИН Б3 (ниацин)
као компонента ензима, који преноси кисеоник до телесних ткива, ствара здрав апетит и учествује у варењу угљених хидрата и масти.
Највише га има у месу, риби, пасуљу и целим зрнама житарица
ВИТАМИН Б6(адермин)
обухвата више једињења, а неопходан је за добијање енергије и хранљивих састојака из хране и има важну улогу у уклањању вишка хомоцистеина, материје из крви, која је, изгледа на неки начин повезана са бржим изумирањем можданих ћелија. Најбољи извори овог витамина су џигерица, пилетина, jагњетина, соја, кромпир, пасуљ, риба и тамнозелено поврће. Његов недостатак изазива кожна обољења и нервне поремећаје.
ВИТАМИН Б7(биотин)
је неопходан за синтезу масних киселина и аминокиселина, које омогућавају раст, а изгледа да може спречити стварање масних наслага, које могу ометати правилну функцију јетре и бубрега.
ВИТАМИН Б9(фолна киселина)
Основни хранљиви састојак људи и животиња. Јако је битан за нормалан раст и зарастање рана. Трудницама је неопходан у већим количинама, а показало се да одређена доза фолне киселине умногоме смањује ризик од дефекта кичмене мождине плода. Препоручени дневни унос витамина Б9 је за одрасле 400 µг, док је за труднице потребно 800 µг.
ВИТАМИН Б12 (цијанокобаламин)
„чува“ црвена крвна зрнца, тако што штити мијелин-масну материју, која облаже нерве и омогућава им размену електричних импулса, односно комуникацију. Има заштитну улогу од тумора, пре свега оних облика, који настају услед пушења. У својој структури садржи минерал кобалт, што га чини јединственим, по сложености хемијске „грађе“, међу свим витаминима. Одлични извори овог витамина су месо, рибе, млечни производи и јаја.
Сигурно је да добром, разноврсном и избалансираном исхраном треба обезбедити оптималан дневни унос хранљивих материја, па и витамина Б-групе. Међутим, у одређеним стањима, када је унос хранљивих материја недовољан/неадекватан постоји потреба за суплементацијом, путем различитих препарата.
Из свега наведеног проистиче огроман нутритивни значај витамина Б-комплекса, који следи из битних физиолошких функција организма, у које су они директно или индиректно укључени. Потпуно је јасно да витамини нису“ тоници“ и у те сврхе сигурно се и не прописују. У стањима након дуготрајних, исцрпљујућих инфекција, када постоји смањен дневни унос ових витамина, или поремећај њихове ресорпције(искоришћења), у гравидитету и лактацији, оправдана је фармаколошкапримена витамина Б- ГРУПЕ. Алкохолизам, такође представља важну и оправдану индикацију за примену ових витамина.
Пред нама је сигурно интензиван период истраживања могућности примене ових супстанција. Можда највише узбуђује податак да је деменција код оболелих од Алцхајмерове болести успорена за 30-50%, код оних пацијената, који су добијали високе дозе витамина Б6 и Б12, као додатак прехрани(студија“Охсворд проџект“). Сазнање да је реч о витаминима, а не лековима, обезбедило би широко доступну и јефтину терапију, а превенција болести би могла отпочети већ при благом степену когнитивног оштећења мозга, односно, почетном стадијуму деменције. Резултати овог истраживања, који су премашили сва очекивања, револуционарни су, пре свега због превентиве, јер би се адекватном применом Б6 и Б12 витамина мозак могао унапред заштитити од пропадања.
Недавно је утврђено, да витамин Б12 има значајних антитуморских ефеката, а интензивно се проучавају његове потенцијалне фармаколошке „акције“ у централном нервном систему, са посебним освртом на процесе концентрације, памћења и равнотеже.
О рационалним индикацијама, правилној примени и дозирању, специфичним стањима ,која отежавају/смањују ресорпцију витамина консултујте се са Вашим фармацеутом.
Шиник Александар, дипл.фарм.спец. Фармакоинформативни центар ЗУ Апотека Пожаревац
Имунитет у биолошкој терминологији, представља способност организма да се бори од напада страних микроорганизама (вируса, бактерија, гљивица, паразита), њихових хемијских супстанција (токсина), као и сопствених измењених (нпр. туморских) и истрошених ћелија.
Постоје два основна типа имунитета:
Урођени имунитет(природни, нативни), чија се функција огледа у учествовању у раној фази одбране од инфекција, увек постоји у здравих особа, спречава улазак микроорганизама и брзо елиминише оне, који су доспели у ткива домаћина и
стечени имунитет, који се развија спорије и учествује у каснијој фази одбране од инфекције и покреће се када микроорганизми и/или њихови продукти доспеју до лимфних органа. За потребе финијих анализа стечени имунитет може се поделити на хуморални и целуларни(ћелијски) имунитет. Опште је прихваћен став да поједине материје могу „ојачати“ наш имунитет, односно одбрамбене снаге организма. Поменимо само неке од њих, из богате лепезе имуностимулатора, супстанција које појачавају наш имунитет
ВИТАМИНИ и МИНЕРАЛИ– стимулишу метаболичке процесе, омогућују ослобађање енергије, покрећу биолошке функције. Од давнина је позната улога витамина Ц у стањима инфекције и болести. Иако његова улога у спречавању и лечењу назеба није могла бити експериментално доказана, постоје индиректни подаци и чињенице, који иду у прилог овој тези. За време трајања инфекције, ткива га појачано троше, он „помаже“ нашим одбрамбеним снагама у борби против микроорганизама и има антиинфламаторно деловање. Комплекс витамина Б групе је такође благотворан у стањима након опоравка од тежих инфекција и у периоду исцрпљености организма. Цинк је укључен у велики број физиолошких функција, а значајно дејство има и на имуни систем. У великом броју препарата налази се заједно са витамином Ц, где делује синергистички.
АНТИОКСИДАНСИ – дуги низ година влада мишљење да многе тешке болести( неки малигни тумори, неуродегенеративна обољења…) настају као последица оштећења биолошких структура високо реактивним „слободним радикалима“. Иако слободни радикали не морају нужно и бити штетни, ипак у нашем природном „антиоксидативном систему“, који штити наше ћелије, учествују витамини А,Ц,Е, коензим Q , минерали(цинк, селен, бакар) и још неке супстанције. Стога је оправдан, наравно уз препоруку здравствених стручњака одговарајући дозиран унос препарата, који садрже ове материје.
ОМЕГА – 3 – КИСЕЛИНЕ – неке од масних киселина, организам не може сам створити, па се морају уносити храном, отуда и потиче назив за њих есенцијалне масне киселине(„витамин Ф“). Оне су градивни елементи ћелијских мембрана, а доказано је и да имају улогу у смањењу упалних реакција.
ПРОБИОТИЦИ – представљају суплементе(додатке храни), који садрже „пријатељске“ бактерије, које су врло битне за одржавање равнотеже у микрофлори нашег дигестивног система. Свима нам је добро позната крилатица „ уз сваки антибиотик узмите и пробиотик“. Наиме, познато је да антимикробне супстанције, нпр. антибиотици, поред свог неоспорно корисног дејства на елиминацију патогених бактерија, уништавају и оне „добре“. Свакако да је рационална и терапијски оправдана примена пробиотика, да би се санирала евентуална дијареја, настала услед примене антибиотика. У пробиотским фармацеутским препаратима обично се налази комбинација различитих сојева бактерија, чиме се практично „имитира“ наша ендогена флора.
ГЛУКАНИ – полисахариди, продукти гљива, који имају способност стимулације имуносистема. Бројне научне студије потврдиле су терапијске ефекте на имуни систем ових супстанција, али су још у току разматрања о дозирању ових препарата, као и о дужини трајања терапије.
МЕД и производи од меда( прополис, матична млеч), спречавају „in vitro“ раст бактерија и вируса, а у организму подстичу стварање ћелија имуног система и „антитела“. Матична млеч има бактериостатска и бактерицидна дејства. Данас постоји заиста велики број ових препарата у различитим фармацеутским облицима.
Лековите биљке – Echinacea,Aloe vera,Zeleni čaj, Alga spirulina, Noni(сок), Acai(гроздови), Аcerolа, Аroniја. Echinaceaје сигурно најпознатији и најиспитиванији имуностимулатор, има антивирусно, антибактеријско и антифугално деловање. Корисна је код хроничних инфекција, поспешује зацељивање и има антиупално деловање.
На крају овог кратког прегледа поменимо и да је за очување нашег имунитета корисно и придржавати се неких принципа „здравог начина живота“ , који подразумевају унос разноврсне хране, одржавање оптималне телесне тежине, смањење уноса холестерола, редовно уношење течности, ограничење уноса соли и шећера, повећање уноса сложених угљених хидрата и дијетних влакана(свеже воће, поврће, интегралне житарице), смањење и/или избегавање уноса кафе, алкохола и дувана,практиковање редовне, умерене физичке активности.
Трајање терапије овим препаратима треба ограничити на краћи временски период( неколико месеци), да се не би постигао супротни ефекат – имуносупресија, тј.слабљење имуног система. Одлуку о увођењу у терапију и времену трајања доноси доктор медицине, узимајући у обзир стање пацијента, животну доб, пол. O рационалним индикацијама,правилној примени и дозирању,као и о времену трајања суплементације овим препаратима консултујте се са Вашим фармацеутом. Фармацеути Здравствене установе Апотека Пожаревац Вам стоје на располагању.
Услед бољих услова живота у развијеним и средње развијеним земљама хиповитаминозе су данас доста ретке, а њихови узроци су најчешће:
Слаба (непотпуна исхрана), нарочито у неким деловима света,
Постојање поремећаја ресорпције из дигестивног тракта,
Повећане потребе за витаминима (растење, гравидитет/лактација),
Периоди опоравка након дуготрајних,исцрпљујућих инфекција…
Фармаколошки рационална и оправдана примена витамина има за циљ:
Осигуравање дневних потреба у витаминима,
Отклањање евентуалних хиповитаминоза,
Лечење извесних патолошких стања, у којима се витамини могу укључити у терапију, као корисни лекови.
У нашим апотекама постоји изванредан избор препарата дијететских суплемената ,па и витамина, у различитим фармацеутским облицима( чврсте дозиране форме, сирупи, капи, таблете за жвакање…), прилагођених различитим популационим групама. О рационалним индикацијама, специфичним стањима/болестима, које онемогућавају/отежавају ресорпцију витамина, правилној примени и дозирању витамина консултујте се са Вашим фармацеутом.
ФАРМАЦЕУТИ ЗУ АПОТЕКА ПОЖАРЕВАЦ ВАМ СТОЈЕ НА РАСПОЛАГАЊУ!
Овај есенцијални хидросолубилни (лако растворљив у води) витамин откривен је и описан око 1930.године,али је његова важност уочена још почетком 16.века,када су лекари описујући скорбут(болест изазвана недостатком витамина Ц) заправо открили последице недостатка витамина Ц. Спада у групу витамина лако растворљивих у води, за које у нашем организму не постоје депои, па се сав евентуални вишак излучује. Већина људи када се помене реч витамин(и), прво помисли на сигурно најпознатији витамин-витамин Ц.
Колика је важност витамина Ц?
Каква је његова физиолошка улога у нашем организму?
Да ли витамин Ц оправдава епитете,који га прате,да је он моћан фактор заштите и одбране?
Ево неколико чињеница,које потврдјују велику важност и улогу витамина Ц.
1.Научни докази говоре о протективном ефекту витамина Ц на ћелије,због његовог антиоксидантног деловања, које спречава стварање слободних радикала(они изазивају оштећење ћелија,а појачано се стварају код разних обољења,услед стреса,повреда,услед пушења или претераног конзумирања алкохола,старењем организма…)Спречава стварање опасних једињења тзв.нитрозоамина,који настају у желуцу и цревима,разградњом хране.Њихова стална присутност може на крају довести и до настанка карцинома.
2.Витамин Ц учествује у синтези(изградњи) колагена,који је саставни део коже, костију, хрскавица и крвних судова. Обезбеђивањем довољног уноса витамина Ц било редовном и избалансираном исхраном, или путем суплементације различитим фармацеутским препаратима (таблете, ефервесцентне таблете, мултивитаминске таблете и сирупи…) кожа постаје здравија, лепшег изгледа и добре структуре, а кости, тетиве хрскавица и крвни судови постају чвршћи и јачи.
3.Важна је његова улога у биосинтези одредјених хормона,пре свега кортикостероида-хормона са разноврсним и значајним функцијама у организму.
4.Свест о томе да витамин Ц јача одбрамбене снаге организма је одавно и опште присутна.Иако његова улога у спречавању и лечењу назеба није могла бити доказана, постоје индиректни подаци и чињенице, који иду у прилог овој тези. За време трајања инфекције ткива га појачано троше, убрзана је његова елиминација из организма. Он „помаже“нашим одбрамбеним ћелијама у борби против микроорганизама и има антиинфламаторно деловање.
5.У току су испитивања о примени витамина Ц било у смислу превенције и/или лечења Алцхајмерове болести, кардиоваскуларних болести, карцинома, оксидативног стреса, итд.
ПОСЕБНЕ ПОТРЕБЕ ЗА ВИТАМИНОМ Ц
Трудницама и дојиљама потребно је до 50% више витамина Ц дневно у односу на уобичајени дневни унос, а особама оболелим од шећерне болести и до 30%. Пушачи имају хронични недостатак овог витамина,који се код њих троши за неутрализацију отровних супстанција из дима цигарете. Такође,код особа изложених великим психофизичким напорима (спортисти, студенти, физички радници), потребан је већи дневни унос. У стањима опоравка након дуготрајних, исцрпљујућих инфекција ,или постоперативно (доказано је да витамин Ц убрзава зарастање рана) потребе за витамином Ц расту. Старе особе, које се хране нередовно и не уносе свеже намирнице изложене су хроничном недостатку витамина Ц и блажим облицима хиповитаминозе Ц. Тада треба свакако препоручити витамин Ц као лек или профилаксу. Профилактичке дозе су 50-100 мг/дан, уобичајена доза износи око 200 мг/дан ,а терапијске дозе иду до 500 мг/дан.
МОГУ ЛИ ВИСОКЕ ДОЗЕ ВИТАМИНА Ц БИТИ ШТЕТНЕ?
Подељена су мишљења о томе,да ли високе дозе овог витамина могу имати штетно дејство. Генерално,витамин Ц се добро подноси. Мега дозе(реда величине неколико грама),које се некада користе за закишељавање мокраће, када је то потребно, могу изазвати мучнину, пролив,грчеве у трбуху и понекад стварање бубрежних оксалатних каменаца.Витамин Ц повећава апсорпцију гвождја,па се овај његов ефекат користи у терапијске сврхе,уз одговарајући опрез.
Витамин Ц се једино не сме користити у појединим ретким случајевима,нпр.код особа, које имају дефицит ензима глукозо-6-фосфат-дехидрогеназе или у анемији српастих ћелија.
САДРЖАЈ ВИТАМИНА Ц У ПОЈЕДИНИМ НАМИРНИЦАМА
НАМИРНИЦА Ц ВИТАМИН( мг/100 гр.намирница)
Шипак 1000
Црна рибизла 450
Першун 160
Паприка 139
Зелени купус 110
Киви 80
Јагода 57
Наранџа 50
Парадајз 19
Јабука 9
На основу изнетих података и чињеница јасна је огромна улога витамина Ц у нашем организму и значај задовољавања дневних потреба за овим витамином.Нека садашња и/или будућа научна истраживања можда могу да открију још неслућене функције витамина Ц-„моћног фактора заштите и одбране“.На крају поменимо још једну занимљивост, везану за популарност витамина Ц: Славни научник,биохемичар и нобеловац ЛИНУС ПАУЛИНГ(заједно са ЦОРЕY-јем открио структуру пептидне везе и одредио тродимензионалну структуру протеина) био је велики поборник коришћења витамина Ц,а своју дуговечност(преко 90 год.) приписивао је управо узимању већих дневних количина овог витамина.
Несаница је најзаступљенија здравствена тегоба становника Србије. О њој говоримо, ако постоји:
– продужено време успављивања( преко 30 минута),
– будносттоком ноћи, у трајању дужем од 30 минута,
–смањење дужине тоталног снана мање од 6-6,5 сати.
Треба покушати са применом одређених правила, приликом процеса успављивања, чиме се може постићи добар квалитет сна:
– не „дремати“ током дана,
– неколико сати пре одласка на спавање не конзумирати алкохолне и стимулативне напитке( чај, кафа, кока-кола, „енергетски“ сокови),
– ићи у кревет само онда, када сте заиста поспани и по могућству увек у исто време,
– уклонити све изворе звука и светлости у соби у којој се спава,
– напорне умне и физичке активности завршити више сати пре планираног одласка на спавање,
– трудити се по могућству, да се увек устаје у приближно исто време.
У блажим случајевима несанице, анксиозности, узнемирености, ако примена претходних правила не донесе жељене ефекте, може се покушати са коришћењем биљних препарата( биљне активне супстанције из „валеријане“,Валериана оффициналис Л .,Валерианацеае), који могу понекад да буду добра алтернатива фармаколошкиммерама.
Неке од предности ових ОТЦ препарата у односу на лекове били би:
– активне супстанције из биљних препарата имају опуштајуће, умирујуће и успављујуће дејство,
– карактеристична нежељена дејства препарата, који се користе у терапији
несанице(умор у току дана, опасност од навикавања) углавном се не очекују
од биљних лекова,
– они побољшавају трајање и квалитет сна,олакшавају успављивање, успостављајући притом природан ритам спавања.
Сезона годишњих одмора је почела. Док се нестрпљиво ишчекује датум поласка, ево неколико савета о томе шта би требало да понесете са собом. Без обзира на то где путујете постоје ствари које су обавезни део путне апотеке, да нам неке непредвиђене ситуације, попут повишене телесне температуре, дијареје, мучнине, алергије и слично, не би поквариле цео одмор.
У путној апотеци се треба наћи лекови за отклањање болова и снижавања повишене телесне температуре – аналгетици и антипиретици, као што су парацетамол и ибупрофен.
Затим, неки од важнијих лекова као што су пробиотици, лекови против мучнине и повраћања и електролити. Како су у летњим месецима честе вирозе које узрокују дијареју, па су за обнову цревне флоре обавезни пробиотици, осим код дијареје, користе се и код затворе и надутости. Уколико се путује на неку егзотичну дестинацију, препорука је да се пробиотик почне користити и неколико дана пре поласка на пут.
Коришћење електролити саветује се у случајевима дехидратације током дијареје, повраћања, високе температуре, где се из организма, поред течности, губе и соли, које је неопходно надокнадити. Губитак течности се надокнађује узимањем електролитног раствора купљеног у апотеци и појачаног уноса течности.
Како би се кожи обезбедила квалитетна заштита од сунца, препоручују се креме и лосионе за сунчање са високим заштитним фактором, који би требало бити неизоставни део сваке путне апотеке.
Кожи треба обезбедити врхунску заштиту од сунца, што подразумева превенцију хроничних оштећења и фотостарења. Произвођачи медицинске козметике креирали су сун формуле за осетљиву и дечију кожу са атопијским дерматитом, али и тониране креме за кожу лица одраслих склону хиперпигментацијама, акнама и за превенцију немеланомских тумора коже, креме за кожу оштећену опекотинама од сунца или креме за негу коже после сунчања – на бази су пантенола, алое, камилице, са антиоксидантима и регенеришу и хлади кожу.
Осим тога, треба понети и лекове против алергија (антихистаминици у облику таблет или крема), прву помоћ (газа, завој, јод, хидроген 3%,…), средства за заштиту од уједа комараца и других инсеката, капи или спреј за нос, топломер, влажне марамице, средство за дезинфекцију руку… Путна апотека се увек може још нечим допунити у зависности у које доба године се иде на одмор, старости особе која путује и слично.
Још неки од корисних савета су да приликом паковања путне апотеке обавезно проверити рок трајања свега што се носи. Све лекове носити у оригиналним кутијама са упутством за примену и обезбедити лекове у превозу, заштити их од квашења, ломљења, гњечења и топлоте.
Пацијенти са хроничном терапијом не смеју је нагло прекидати.
Обавезно понети здравствену легитимацију и ако се путује у неку страну земљу, препорука је да на пут не идете без путног здравственог осигурања.
Срећан пут и леп провод, а Апотекарска установа Пожаревац је увек отворена, увек савремена за вас!
Попуст на Еуцерин производе у државним апотекама у Пожаревцу и Петровцу на Млави
Одређивали смо композицији тела делили витамине и минерале и стручно саветовали спортисте.
Истога дана у АУ Пожаревац стиже најмодернија паметна вага и информација да је Пожаревац поносни домацин Сајма спорта. Ето згоде да нашим драгим спортистима подаримо стручни савет, одредимо проценат масноће, мишића, хидратације организма, поклонимо витамине и минерале и постанемо другари, тим, доступни здравствени радник за њихове недоумице. Подржимо спорт, подржимо здраве стилове живота, градимо темеље нашег организма на бази добрих избора!
Савет особе у белом мантилу и лични пример доказано највише покрећу људе на промену ка здравијем..
