Cilj kvalitetnog i uspešnog lečenja je izabrati najefikasniji i najbezbedniji lek, sa najmanje neželjenih dejstava, prema postavljenoj dijagnozi i opštem stanju pacijenata. Lekari i farmaceuti moraju dobro poznavati i prepoznavati neželjena dejstva i tada je primena lekova bezbednija, a rizik oštećenja zdravlja zbog ozbiljnih neželjenih i toksičnih efekata je minimalan.
Svake godine u svetu se proizvede desetak novih medikamenata s potpuno novim mehanizmima delovanja, a na putu od fabrike do apoteke svaki prolazi višegodišnju laboratotijsku i kliničku proveru. Pri prvoj registraciji novog leka procena njegove efikasnosti i bezbednosti zasniva se na kontrolisanim kliničkim istraživanjima na nekoliko hiljada ljudi. Pa ipak, ma koliko ta ispitivanja bila opsežna,ne mogu se sa sigurnošću predvideti sva nepovolna dejstva…
Zašto nastaju neželjena dejstva lekova ?
Do sada nije pronađen nijedan lek za koji se može reci da je u potpunosti bezbedan. Neželjena dejstva uglavnom proizilaze iz njegovih osobina, opisana su u upustvu koje prati lek i mogu se izbeći ili umanjiti. Najčešće nastaju zbog nepridržavanja preporuka i neodgovarajuće kombinacije lekova a ispoljavaju se stomačnim tegobama, alergijom, vrtoglavicom, anemijom pa i mnogo težim reakcijama kao što su krvarenja, oštećenje jetre, srca i bubrega .
Neželjena dejstva ili neželjena reakcija je svaka štetna i nenamerno izazvana reakcija na lek koja se pojavila pri primeni uobičajene doze leka.
Po mehanizmu nastanka neželjena dejstva mogu biti:
- neželjena dejstva koja proizilaze iz terapijskog delovanja leka, ispoljavaju se često,i po pravilu su dozno zavisna,(češća su i ozbiljnija pri primeni većih doza), vremenski su povezana sa primenom leka. Gastrična iritacija kod aspirina, bronho spazam kod propranolola.
- neželjena dejstva leka koja predstavljaju neuobičajenu reakciju (interakciju) organizama i leka. Manifestuju se kao :
a)alergijske i
b) autoimmune reakcije
a)karakteristične alergijske reakcije na lekove su sledeće:različite kožne promene, rinitis, konjuktivitis i ozbiljne reakcije kao što su anafilaktički šok, serumska bolest, hemolitička anemija i hepatitis.Nisu dozno zavisne. - statistički efekti –učestalije ispoljavanje nekog oboljenja kod osoba koje koriste odredjeni lek, nego kod osoba koje ne koriste taj lek. Oralni kontraceptivi posle visegodišnje primene dovode do tromboembolije i antidepresivi do opadanja kose.
Na pojavu neželjenih efekata mogu uticati i individualne razlike u metabolizmu lekova. Mnogi bolesnici istovremeno koriste više lekova koji pojedinačno ne stvaraju tegobe ali uzeti zajedno mogu da izazovu neželjena dejstva.Događa se da bolesnik ima dve bolesti koje zahtevaju lečenje različitih specijalista. Ukoliko ih bolenik ne obavesti o svim dijagnozama i lekovima koje uzima, moguće je da od jednog lekara dobije lek koji potire dejstvo drugog. U takvoj terapijskoj kombinaciji bolesnik s pravom tvrdi da mu neki lek nije pomogao, ili da je izazavo smetnje.
Nepovoljnih kombinacija lekova je mnogo. Dijabetičar koji, recimo koristi insulin ne bi trebalo da uzima i beta-blokatore, lekove za sniženje krvnog pritiska i srčanu aritmiju, jer će njime prikriti upo zoravajuće znake hipoglikemije(drhtavicu, bledilo, preznojavanje, lupanje srca) i tako ce sprečiti njeno blagovremeno regulisanje. U tom stanju može da padne u komu ,a da se ne zna razlog. Takav ishod se može sprečiti ako se umesto beta-blokatora primeni ACE-inhibitor.
Veliki broj lekova u kombinaciji sa antikoagulansima(lekovima protiv zgrušavanja krvi) mogu da izazovu krvarenja opasna po život. Antikoagulanse ne treba kombinovati sa lekovima iz grupe antireumatika i analgetika,kao što su aspirin, diklofenak, ibuprofen.
Opasnosti su izloženi i bolesnici koji uzimaju lekove za lečenje srčanih aritmija, a treba da se podvrgnu hiruškoj intervenciji pod lokalnom anestezijom. Anestetik pojačava efekte tih lekova i zato bolesnik treba da obavesti zubnog lekara ili hirurga di ih uzima.
Istovremena primena polusintetskih penicilina(ampicilina) i tetraciklina sa oralnim kontraceptivnim sredstvima, moze smanjiti kontraceptivni efekat i dovesti do neželjene trudnoce.
Informacije o bezbednosti lekova moraju se zasnivati isključivo na naučnim činjenicama i (u sredstvima javnog informisanja) prikazati objektivno, tačno i na odmeren način.