Vitamini „B-grupe“ predstavljaju kompleks vitamina, neophodnih za normalno funkcionisanje organizma. U ovu grupu vitamina spadaju vitamini: B1, B2, B3, B5, B6, B7, B9, B12, B13, B15, B17. Razmotrimo ukratko neke najznačajnije fiziološke uloge ovog kompleksa i pokušajmo da „zavirimo“ u buduća polja njihove primene.

VITAMIN B1 (tiamin, aneurin),

Od ključne je važnosti u procesima kojima telo izdvaja energiju iz ugljenih hidrata, takođe je blagi diuretik, što ga čini „čuvarom“ bubrega i prostate. B1 je prvi izolovani i identifikovani  vitamin B, zadužen za održavanje zdravog apetita. U namirnicama ga najviše ima u neobrađenim žitaricama, jezgrovitim plodovima i mahunastom povrću. U toku su ispitivanja o poboljšanju oštrine uma, kod žena, koje su uzimale 50 mg/dan ovog vitamina.

VITAMIN B2 (riboflavin)

Pomaže organizmu da koristi proteine i ugljene hidrate i štiti sluzokožu tzv.“vlažnih površina “(oči, zidoviusana, nos, grlo, vagina i završni deo debelog creva). Njegov nedostatak utiče na promene u sluzokoži, te uzrokuje zapaljenja jezika, očiju, crevne poremećaje, malokrvnost, zaostajanje u rastu i razvoju.

VITAMIN B3 (niacin)

kao komponenta enzima, koji prenosi kiseonik do telesnih tkiva, stvara zdrav apetit i učestvuje u varenju ugljenih hidrata i masti.

Najviše ga ima u mesu, ribi, pasulju i celim zrnama žitarica

VITAMIN B6(adermin)

obuhvata više jedinjenja, a neophodan je za dobijanje energije i hranljivih sastojaka iz hrane i ima važnu ulogu u uklanjanju viška homocisteina, materije iz krvi, koja je, izgleda na neki način povezana sa bržim izumiranjem moždanih ćelija. Najbolji izvori ovog vitamina su džigerica, piletina, jagnjetina, soja, krompir, pasulj, riba i tamnozeleno povrće. Njegov nedostatak izaziva kožna oboljenja i nervne poremećaje.

VITAMIN B7(biotin)

je neophodan za sintezu masnih kiselina i aminokiselina, koje omogućavaju rast, a izgleda da može sprečiti stvaranje masnih naslaga, koje mogu ometati pravilnu funkciju jetre i bubrega.

VITAMIN B9(folna kiselina)

Osnovni hranljivi sastojak  ljudi i životinja. Jako je bitan za normalan rast i zarastanje rana. Trudnicama je neophodan u većim količinama, a pokazalo se da određena doza folne kiseline umnogome smanjuje rizik od  defekta kičmene moždine ploda. Preporučeni dnevni unos vitamina B9 je za odrasle 400 µg, dok je za trudnice potrebno 800 µg.

VITAMIN B12 (cijanokobalamin)

„čuva“ crvena krvna zrnca, tako što štiti mijelin-masnu materiju, koja oblaže nerve i omogućava im razmenu električnih impulsa, odnosno komunikaciju. Ima zaštitnu ulogu od tumora, pre svega onih oblika, koji nastaju usled pušenja. U svojoj strukturi sadrži mineral kobalt, što ga čini jedinstvenim, po složenosti hemijske „građe“, među svim vitaminima. Odlični izvori ovog vitamina su meso, ribe, mlečni proizvodi i jaja.

Sigurno je da dobrom, raznovrsnom i izbalansiranom ishranom treba obezbediti optimalan dnevni unos hranljivih materija, pa i vitamina B-grupe. Međutim, u određenim stanjima, kada je unos hranljivih materija nedovoljan/neadekvatan postoji potreba za suplementacijom, putem različitih preparata.  

  Iz svega navedenog proističe ogroman nutritivni značaj vitamina B-kompleksa, koji sledi iz bitnih fizioloških funkcija organizma, u koje su oni direktno ili indirektno uključeni. Potpuno je jasno da vitamini nisu“ tonici“  i u te svrhe sigurno se i ne propisuju. U stanjima nakon dugotrajnih, iscrpljujućih infekcija, kada postoji smanjen dnevni unos ovih vitamina, ili poremećaj njihove resorpcije(iskorišćenja), u graviditetu i laktaciji, opravdana je farmakološka primena vitamina B- GRUPE. Alkoholizam, takođe predstavlja važnu i opravdanu indikaciju za primenu ovih vitamina.

Pred nama je sigurno intenzivan period istraživanja mogućnosti primene ovih supstancija. Možda najviše uzbuđuje podatak da je demencija kod obolelih od Alchajmerove bolesti usporena za 30-50%, kod onih pacijenata, koji su dobijali visoke doze vitamina B6 i B12, kao dodatak prehrani(studija“Ohsvord prodžekt“). Saznanje da je reč o vitaminima, a ne lekovima, obezbedilo bi široko dostupnu i jeftinu terapiju, a prevencija bolesti bi mogla otpočeti već pri blagom stepenu kognitivnog oštećenja mozga, odnosno, početnom stadijumu demencije. Rezultati ovog istraživanja, koji su premašili sva očekivanja, revolucionarni su, pre svega zbog preventive, jer bi se adekvatnom primenom B6 i B12 vitamina mozak mogao unapred zaštititi od propadanja.

  Nedavno je utvrđeno, da vitamin B12 ima značajnih antitumorskih efekata, a intenzivno se proučavaju njegove potencijalne farmakološke „akcije“ u centralnom nervnom sistemu, sa posebnim osvrtom na procese koncentracije, pamćenja i ravnoteže.

O racionalnim indikacijama, pravilnoj primeni i doziranju, specifičnim stanjima ,koja otežavaju/smanjuju resorpciju vitamina konsultujte se sa Vašim farmaceutom.

Šinik Aleksandar, dipl.farm.spec.
Farmakoinformativni centar ZU Apoteka Požarevac