Šinik Aleksandar, dipl.farm,spec.
Farmakoinformativni centar
AU Požarevac
U modernoj farmakologiji praktično jedini opšte prihvaćeni anksiolitički lekovi su benzodiazepini. Anksiolitičko dejstvo označava suzbijanje anksioznosti(teskoba, psihička napetost, strah),uz malo(nimalo) sedacije, odnosno pospanosti. Anksiolitički efekat benzodiazepina posledica je vezivanja leka za tzv.benzodiazepinske receptore u strukturama limbičkog sistema, usled čega dolazi do blagog pojačanja aktivnosti osnovnog inhibitornog neurotransmitera u CNS-u-GABA.
Kao posledica ove farmakološke akcije benzodiazepina prilikom primene terapijskih doza razvijaju se sledeći efekti:smanjenje straha i napetosti (antianksiozni efekat), blaga relaksacija skeletnih mišića i anterogradna amnezija (nesposobnost sećanja dogadjaja, koji su se zbili, dok traje dejstvo leka). Ponekad je vrlo teško razgraničiti ono što se naziva antianksiozni efekat od sedacije. Benzodiazepini takodje ostvaruju i antikonvulzivni efekat, a u rangu terapijskih doza mogu da deluju i hipnotički.
U farmakokinetičkom smislu mogu se podeliti na:
– lekove sa kratkim dejstvom(midazolam, triazolam),
– lekove sa srednje dugim dejstvom(lorazepam),
– lekove sa dugim dejstvom(prazepam, diazepam…).
Ako su ostvareni povoljni uslovi, benzodiazepini olakšavaju uvodjenje u san.Najčešće se koriste oni sa kraćim biološkim poluvremenom(lorazepam), jer imaju preimućstvo tako što osiguravaju hipnotički efekat, ali ostavljaju dnevnu kognitivnu sposobnost neoštećenu.
Ovi lekovi takodje imaju prednost kod starijih pacijenata, kod kojih se benzodiazepini sa sporijom eliminacijom iz organizma mogu kumulirati.Medjutim, kod osoba sa izraženom anksioznošću u toku dana poželjna je primena ovih lekova sa dužim biološkim poluvremenom, npr. diazepama.Velika „popularnost“ i velika upotreba ovih lekova proističe iz činjenice da su to relativno bezbedni lekovi, širokih granica sigurnosti, male toksičnosti, pa su i njihovi neželjeni efekti relativno retki.Najčešći neželjeni efekt ovih lekova je prekomerna sedacija.
Trajanje terapije benzodiazepinima treba ograničiti na kratke kure od nekoliko nedelja do tri meseca.Duže trajanje terapije treba izbegavati, ako ne postoje posebni razlozi za ovakvu vrstu primene, kao npr. panična stanja, fobije, jer često dolazi do razvoja zavisnosti.Prekid terapije ovim lekovima mora biti postepen, jer nagli prekid može izazvati konfuzna stanja, konvulzije i delirijum.
Zavisnost od ovih lekova je moguća i česta.Daleko češće se javlja ukoliko se koriste benzodiazepini kratkog dejstva(lorazepam).Posle nekoliko dana/nedelja po prestanku uzimanaja leka mogu da se jave nesanica, anksioznost, znojenje, a kako ove tegobe liče na simptome zbog kojih se lek i uzima, to može da navede pacijenta na samovoljno povećanje doze.Tada postoji realna šansa da se razvije zavisnost od leka.
Činjenica je da zbog povoljnog profila neželjenih efekata ovih lekova postoji „olak“ odnos prema njihovoj upotrebi.U zapadnim zemljama potrošnja ovih lekova je u stagnaciji, dok u našoj zemlji se beleži rast potrošnje.
Interakcije ovih lekova su moguće sa antidepresivima, sa nekim antihistaminicima i antihipertenzivima, kao i aditivni efekti sa antikonvulzivima.Najopasnija je interakcija ovih lekova sa alkoholom.Uznemirena osoba pod dejstvom alkohola ne sme se smirivati ovim lekovima i obratno, osoba, koja je na terapiji benzodiazepinima ne sme koristiti alkohol.
Apsolutna kontraindikacija za primenu benzodiazepina je miastenija gravis.
Pored veoma kratkih kura za lečenje nesanice, ostale indikacije obuhvataju anksiozna stanja(period žalosti u porodici, stres…), panično-fobični sindrom, apstinencijalni sindrom, koji se javlja u toku lečenja zavisnosti od alkohola i drugih lekova.
Ključne reči: benzodiazepini, benzodiazepinski receptor, GABA, anksiolitički efekat.
LITERATURA
- BNF- Section 4.11. Drugs for dementia
- Milena Pokrajac,Topy, Farmakokinetika,1996,
- Vladislav M.Varagić, Milenko P.Milošević, Farmakologija, Elit-Medica, 2004,
- Goodman and Gilman,s The Pharmaceutical Basis of Therapeutics (2002): Eds. J. G. Hardman, L. E. Limbird, Tenth edition, McGraw-Hill, New York… Toronto,
- Farmakoterapijski vodič broj 3, (Ugrešić N., urednik), ALIMS, Beograd, 2006.