Целијачна болест је трајни ,дозивотни облик неподношења глутена, односно сродних беланчевина присутних у брашну од пшенице, ражи, јечма и овса. Поремећај је наследног карактера, јавља се код генетских предиспонираних особа које у склопу исхране користе производе од ових житарица.

 ПРЕПОЗНАВАЊЕ БОЛЕСТИ И СИМПТОМИ 

Основу ове болести чини оштећење слузнице танког црева засновано на неадекватном имунолошком одговору узрокованом уношењем глутена. Храна са глутеном уводи се у јеловник детета од навршених 6 месеци, па се код деце са манифестним обликом болести тегобе обично јављају између 9 и 36 месеци живота. Код већине болесника неподношење глутена остаје неприметно или се среће у тешко препознатљивој форми.У клиничкој симптоматологији доминирају сметње код органа за варење, али и код других система.

У узрасту од 9-36 месеци болест има постепен почетак и манифестује се :

– дуготрајним (хроницним) проливом,
– губитком апетита,
– апатијом и раздразљивошћу детета
– столице су учестале, обилне, масне или кашасте и водене,

Као последица оскудног уноса и лоше искористљивости хране долази до:

– застоја или губитка телесне тежине,
– увећање трбуха и
– успорења раста и развоја детета

Поред упадљиве редукције масног и коштано-мишићног ткива,већина деце су малокрвна (анемична), а у најтежим случајевима и отећена (едематозна).

ТОК БОЛЕСТИ

Првих девет месеци живота болест обично има тежак и брз клинички ток. После треће године живота почетак и клинички ток цилијацне болести је доста некарактеристицчи и често неприметан. У клиничкој симптоматологији доминирају: дефицит у телесној тезини, успорено сазревање, дефект зубне гледји и промене у личности детета. Код неких болесника срећу се само лабораторијски параметри који указују на оштећење јетре или тегобе од стране нервног система, попут атаксије, епилепсије или депресије.

НЕТИПИЧНЕ ФОРМЕ БОЛЕСТИ

Код пацијената код којих је болест остала не откривена, или се нису придржавали одговарајуће терапијске дијете, постоји висок ризик од развоја карцинома усне дупље, ждрела и једњака, као и лимфома танког црева.

Дијагноза целијацне болести се поставља биопсијом слузнице танког црева

ДИЈЕТА КАО ТЕРАПИЈА

Основу терапије целијацне болести цини елиминација глутена из јеловника болесника. Дијета без глутена мора бити до краја доследна и доживотна. Уместо обичног, ови болесници користе пшенично брашно без глутена.Током фазе опоравка вецина болесника захтева додатни унос микроелемента и витамина, а значајан број и рестрикцију лактозе у исхрани.