Интеракције лекова представљају квалитативно односно квантитативно мењање деловања једног лека другим леком при њиховој истовременој примени.

 Интеракције су узајамна дејства лекова и других супстанци при којима се мењају њихова фармаколошка својства.

Лекови могу ступати у интеракцију са:

  • састојцима хране
  • ендогеним трансмитерима и хормонима
  • другим лековима

 

Интеракције могу бити терапијски корисне што је уједно и разлог за полимедикацију али могу бити и терапијски штетне и непожељне, настале као последица полипрагмазије.

Употреба више лекова у исто време се не може избећи. Два су главна разлога за то. Најпре, данас је у популацији све већи број хроничних болесника, који стално узимају неки лек и захваљујући томе су условно здрави (дијабетичари, епилептични болесници, хипертензивни болесници, здраве жене које узимају оралне контрацептиве). Друга болест која се појави код таквог болесника неизбежно налазе примену новог лека. Уз то, ти болесници често користе лекове који су доступни без прописивања, у слободној продаји ОТЦ препарати, тако да се вероватноћа ступања лекова у интеракције експоненцијално повећава. Са друге стране, многе болести се ефикасније и сигурније лече са више лекова  (комбинованом терапијом).

Ако се узме у обзир и чињеница да и оно са чиме је човек у свакодневном контакту или га узима (као разна пића, пиће алкохол, никотин, разни загађиваћи из околине, резидуи у храни и пићу и др. ) није индиферентно, могућност интеракција са лековима је велика.

Интеракције између хране и лекова могу имати значајан утицај на успех фармакотерапије као и на тежину и учесталост нус појава многих лекова.

Највећи број интеракција има за последицу убрзано, одложено или продужено деловање лека.

Како и зашто долази до интеракције хране и лекова?

  • Највећи број лекова се примењује орално;
  • Заједнички пут хране и лекова од места уласка у организам до места деловања;
  • Конкуренција хране и лекова за различите процесе у организму;
  • Синергизам и антагонизам

 

Од чега зависи ефекат интеракција хране и лекова?

  • Врсте лека и начина употребе лека;
  • Количине и састава оброка;
  • Генетских фактора;
  • Узраста;
  • Здравственог стања;
  • Уношења алкохола;
  • Пушења

Особе са највећим ризиком од појаве интеракција лекова и хране 

–     Деца и адолесценти –         Старије особе –        Лоше ухрањене особе –       Гојазне особе –       Хронични болесници 

Интеракције лекова и хране могу да се посматрају на четири основна нивоа:

 

1.      На нивоу дигестивног тракта (физичка и хемијска интеракција)

 

Храна својим присуством може да утиче на брзину ресорпције из ГИТ-а, што зависи од времена протеклог између узимања хране и лека.

 

Када треба узети лек?

  • 1х пре оброка или 2х после оброка
  • За време оброка

 

По правилу, узимање лека после јела у различитој мери смањује и степен и брзину ресорпције лека из ГИТ-а. Али, негде присуство хране повећава биолошку расположивост. Храна богата мастима убрзава и повећава апсорпцију липосолубилних лекова (гризеофулвин и хлорамфеникол). Жучне соли захваљујући свом површински активном потенцијалу повећавају растворљивост липосолубилних лекова и зато се њихова биорасположивост повећава када се они узимају за време масних оброка.

Утицај хране као оброка на апсорпцију неких антибиотика

Смањена апсорпција Продужена апсорпција Повећана апсорпција
већина:    
еритромицина неки: неки
пеницилина цефалоспорини еритромицини
тетрациклина еритромицини  
рифампицин    

Природа хране, пХ вредност, количина воде у ГИТ-у мењају растворљивост лекова.Узимање лекова са газираним пићима или киселим соковима (цитруси, грејпфрут, јабука) може да доведе до растварања лека у желуцу уместо у цревима и тако смањи његову биорасположивост. Антибиотици уништавају цревну флору што доводи до дијареје и смањене апсорпције нутријената. Контролисане студије су показале да узимање пробиотика превенира антибиотицима изазвану дијареју.

Дуготрајна употреба антибиотика може да доведе до дефицита витамина К због уништавања цревне флоре која га синтетише. Резултат тога је хеморагија. Суплементација витамином К током терапије овим лековима може да буде од велике помоћи.

 

2.      На нивоу пресистемског метаболизма

 Лекови и храна унети заједно повећавају притицање крви у јетру па активне супстанце које се метаболишу у јетри остају у њој још краће време што повећава њихову биорасположивост. Када је у питању вегетаријанска исхрана, полувреме елиминације лекова који се метаболишу хепатичком оксидацијом је веће код вегетаријанаца него код популације која једе месо. Код ових особа потребне су мање средње дневне дозе лекова који се на тај начин метаболишу. Дуготрајна употреба већих количина алкохола доводи до цирозе јетре што може да доведе до смањеног метаболисања неких лекова који тада остају дуже у систему и могу додатно да оштете јетру.

Неадекватан начин исхране као нпр. дефицит неких витамина може да има утицај на метаболизам неких лекова у јетри. Суплементација витамина Б групе појачава ефекат трицикличних антидепресива и флуоксетина.

 

3.      На нивоу системске циркулације

 Носачи лекова су албумини плазме. На лек протеин везивање, храна утиче преко два механизма:

-Плазма-протеин концентрације;

-Плазма-масне киселине концентрације

При недовољном уношењу протеина, нема довољно места за везивање лека па је већа концентрација лека у слободном облику. Његов фармаколошки ефекат је појачан али је елиминација  убрзана.

Слободне масне киселине се такође везују за албумине плазме. Мастан оброк повећава концентрацију масних киселина у крви након 12х, а и гладовање од 40х повећава ниво слободних масних киселина јер се оне ослобађају из масног ткива.

Неки лекови могу да повећавају метаболизам нутријената што доводи до повећања у њиховим потребама и опасности од њиховог дефицита. Фенобарбитон, фенитоин повећавају метаболизам фолне киселине и витамина Д и К и тиме проузрокују њихов недостатак. Нарочито је опасно повећање метаболизма витамина Д јер доводи до остеомалације.

Дувански дим и димљена храна садрже полицикличне ароматичне угљоводонике који су добро познати индуктори микрозомних ензима јетре. Полувреме елиминације диазепама и оксазепама је краће код пушача него код непушача.

  

4.      На нивоу реналне екскреције

 

Натријум и литијум се такмиче за тубуларну ресорпцију у бубрезима. Јако слана храна доводи до повећаног излучивања литијума чиме се смањује његов ниво у крви.

Витамин Ц повећава елиминацију трицикличних антидепресива и тетрациклина.

Ефекат лекова на унос хране и нутрициони статус

 Лекови могу да утичу на апетит и чула мириса и укуса и да смање лучење саливе што доводи до сушења уста, каријеса, стоматитиса.

Трициклицни антидепресиви (амитриптилин) доводе до сусења уста и киселог или металног укуса.

Флуоксетин може да проузрокује анорексију и губитак тежине.

Већина антипсихотичких лекова (тиоридазин и литијум) и трицикличних антидепресива појачава апетит и могу да доведу до гојазности.

 

Интеракције алкохола са лековима

 Способност алокохола да стимилише (хронична интоксикација алкохолом), односно инхибише (акутна интоксикација алкохолом) микрозомни ензимски систем јетре основа је добро познатих интеракција између алкохола и великог броја лекова.

Дисулфирам сам по себи тј. у одсуству алкохола у организму не проузрокује нагомилавање токсичних концентрација ацеталдехида у организму што је праћено врло непријатним симптомима као што су осећај топлоте по телу, црвенило коже, хипотензија, наузеја, вртоглавица, повраћање. 

Интеракције алокохола и лекова 

дисулфирамска реакција метронидазол
цефалоспорини
хипогликемијски лекови
хлорамфеникол
остале интеракције антитуберкулотици
пеницилини
сулфонамиди
тетрациклини
депресори ЦНС-

анксиолитици,хипнотици,антидепресиви

нитроглицерин
аспирин, НСАИЛ

 

Интеракције лекова са млеком и млечним производима

Тетрациклини, флуорохинолони,  антациди, бисфосфонати граде нерастворне комплексе са калцијумом који онемогућавају ресорпцију тих лекова из ГИТ-а.

Неселективни инхибитори МАО и лекови 

Транилципромин и фенелзин реагују са тирамином из хране = опасност од церебралних крварења. Храна богата тирамином: сиреви, вино ,пиво, рибе, квасац, чоколада.

Тирамин се нормално разграђује у јетри под дејством МАО. Када је МАО инхибисана, тирамин пролази кроз јетру неразграђен и проузрокује ослобађање великих количина норадреналина и адреналина = хипертензија.

 

Интеракције лекова и биљних препарата

 Сматра се да кантарион врши индукцију ензима јетре и услед тога долази до смањења дејства лека. С друге стране , нагли престанак узимања кантариона доводи до повећања концентрације истовремено примењиваног лека и до испољавања његовог токсичног дејства. 

лек биљка могући ефекти
доксициклин горка поморанџа повећање фотосензитивности што може довести до опекотина при сунчању и појаве оспе по кожи
кантарион
коријандер
рузмарин
инхибитори МАО кантарион интензивирање ефеката ових лекова
флуоксетин кантарион интензивирање ефеката ових лекова
сертралин канрарион интензивирање ефеката ових лекова
пароксетин кантарион интензивирање ефеката лека  
орални контрацептиви кантарион појачано крварење
циклоспорин кантарион снижен ниво циклоспорина
теофилин кантарион снижен ниво теофилина
препарати гвожђа кантарион смањена ресорпција Фе због танина
варфарин, аспирин гинко билоба лист продужено време крварења

 

Треба водити рачуна и о могућем деловању кантариона као фотосензибилизатора; нарочито треба избегавати комбинацију са лековима који и сами поседују овакво деловање (тетрациклини, сулфонамиди, тиазиди ,хинолони, пироксикам…) и упозорити корисника за могућу појаву промена на кожи. 

Интеракције лекова са соком од грејпфрута

 Блокатори Ца канала

Инхибитори ХМГ-ЦоА редуктазе (статини)

Имунопсупресиви (циклоспорин)

Антиаритмици (амјодарон)

Антихистаминици

Биолошки активне супстанце из сока од грејпфрута (биофлавоноиди и фуранокумарини) инхибирају ензиме у јетри што доводи до смањеног метаболизма ових лекова.

Када се сок од грејпфрута узима заједно са набројаним лековима у интервалу од неколико сати, сок од грејпфрута има потенцијал да испољи интеракциони ефекат и до три дана после употребе. Интеракције поврћа са лековима

 Бели лук може повећати дејство оралних антокоагуланаса – крварење; Зелено лиснато поврће богато вит. К може да антагонизухе дејство оралних антикоагуланаса.(деривати кумарина компетитивним механизмом антагонизују деловање витамина К па тако спречавају синтезу свих фактора коагулације на које делује витамин К)

Интеракције лекова + кафа, чај,кока кола

 Кофеин инхибира метаболизам аминофилина;

Танини из чаја црног преципитирају амитриптилин и имипрамин;

Ципрофлоксацин инхибира метаболизам кофеина и теофилина што доводи до појачаног аналептичког ефекта кофеина.

Препоруке за поједине групе лекова

група лекова храна алкохол
антихистаминици најбоље на празан желудац да се појача дејство код неких алкохол повећава омамљеност и смањује психофизичке способности
аналгетици/антипиретици за брзо дејство узети на празан желудац избегавати или ограничити унос алкохола
НСАИЛ најбоље уз храну или млеко избегавати или ограничити унос алкохола- повећана опасност хепатотоксичности или крварења из ГИТ-а
кортикостероиди најбоље уз храну или млеко
бронходилататори масна храна повећава апсорпцију угљено-хидратна смањује; избегавати кофеин у храни и пићима избегавати алкохол због веће могућности нус појава
диуретици избегавати слану храну и храну богату калијумом уз диуретике који штеде калијум
АЦЕ инхибитори пазити на храну богату калијумом
антикоагуланси избегавати храну богату вит. К и високе дозе вит. Е (ризик од крварења) алкохол индукује ензиме јетре што смањује дејство антикоагуланаса, нагли прекид има супротан ефекат
антимикробни лекови ампицилин узети на празан желудац ако се добро подносе
хинолони узети на празан желудац- 1х пре или 2х након оброка, избегавати храну богату калцијумом, гвожђем и антациде – значајно се смањује
конц. лека
цефалоспорини, макролиди, сулфонамиди, тетрациклини узети на празан желудац-1х пре или 2х након оброка
МАО инхибитори не узимати храну богату тирамином не узимати алкохол
антидепресиви (ССРИ) не узимати алкохол
Х2 – блокатори избегавати алкохол због могућег надражаја желудачне слузнице

 

Интеракције јесу велики проблем, јер могу значајно утицати на исход лечења због промена ефикасности и/или безбедности примењених супстанци.

С обзиром  на самомедикацију и полипрагмазију, потенцијални број интеракција лекова и хране је сваким даном сва већи.

Немогуће је познавати сваку од њих.

Велики број интеракција је видљив тек после дужег временског периода.

 

    Шта можемо урадити?

Треба обратити пажњу на квалитет и квантитет хране као и раздобље између узимања појединих лекова и хране.

 Адекватна храна у избалансираним количинама + адекватан лек у оптималној дози = оптималан терапијски ефекат

 

                                                                                                  Маг.фарм.спец. Ивана Трифуновић