ИСТОРИЈСКИ ОСВРТИ

Најновија сазнања показују да је вештина лечења и припремања лекова на простору на коме се налази данашњи град Пожаревац са његовом околином, била позната још пре 2000 година. Бројна археолошка ископавања на територији Костолца (у римском Виминацијуму) открила су већи број медицинских инструмената и оригиналних лекова из И века нове ере. Ови лекови, због своје изванредне очуваности, целовитости и савршености фармацеутских облика, представљају до сада у свету најзначајније откриће лекова из античког римског периода. На територији Виминацијума до сада су откопана три скелетна гроба у којима су нађени медицински и офталмолошки инструменти, као и добро очувана бронзана кутија са лековима.У бронзаној кутији из Виминацијума (димензије кутије: 135 мм x 75 мм x 12 мм), подељеној у три дела, нађено је укупно 12 лекова (лековитих облика); од тога је било 11 лекова у чврстом стању и један у облику прашка. У два полулучна дела ове кутије нађени су трвди лековити облици у облику пастила (пилула), а прашак у централном делу кутије.

СРЕДЊОВЕКОВНА ФАРМАЦИЈА

 

Зачеци српске медицине и фармације поклапају се с периодом оснивања првих средњовековних српских болница у манстирима Хиландару и Студеници. На територији Србије Свети Сава је 1208. године основао прву болницу у манастиру Студеница. Такође значајно место у српској и источној цркви заузима и свети Пантелејмон (Пантелија). На фрескама и иконама увек је приказан са кутијом са лековима (панарион) коју држи у левој руци, као атрибутом апотекара, и са ланцетому десној руци, као атрибутом лекара. Свети лекар Пантелејмон је приказан и на веома лепој икони из XIII века, која се чува у манастиру Хиландару.

ХИЛАНДАРСКИ КОДЕКС

 

Први писани медицински кодекс на нашим просторима, је Хиландарски кодекс. Он представља величанствену збирку српских средњовековних рукописа, и чува се у библиотеци манастира Хиландара под каталошким бројем 517.Анализом превода Хиландарског медицинског кодекса види се да он представља прву нашу фармакопеју – скуп свих тадашњих знања из медицине и фармације, обрађених у седам тематских делова.

ПРВЕ АПОТЕКЕ И САВРЕМЕНО АПОТЕКАРСТВО

 

Према сачуваној архивској грађи, у Котору, тадашњој главној српској луци, још 1326. године је постојала и увелико радила најстарија апотека на нашим просторима коју је водио школовани апотекар Албергето из Млетака. У новије време Мr ph. Матеја Ивановић, завршивши студије фармације у Пешти, долази у Београд и ту 1830. године отвора прву праву апотеку. Мр пх. Павле Илић, иначе стипендиста кнеза Милоша, 1836.године отвара у Крагујевцу другу апотеку у Србији. Трећи град који је добио апотеку 1852. год била је Јагодина. А годину дана пре Пожаревца, и Шабац је добио своју апотеку, 1856. године

 

ПРВА ПОЖАРЕВАЧКА АПОТЕКА

 

 

Права апотека у Пожаревцу је отворена тачно 3. Априла 1857. године, што представља дан настанка пожаревачке фармације. Власник ове апотеке је био Мр пх. Јован Покорни, први пожаревачки апотекар.